ПРЕПИСАНО СА МАЈДАНА:Високи сарадник Сорош фондације и НВО менаџерка глуме „младенце“ док спроводе протестну агенду по кијевском сценарију!

Срђан Цвијић, високи сарадник Сорош фондације у Бриселу и Београду, и Катарина Тадић, менаџерка у Европском фонду за Балкан, глуме „случајне“ пролазнике док режирају протесте по шаблону из Кијева!

Прозападна медијска сцена и грађански активисти нам сервирају још једну „топлу људску причу“ – на фотографији, двоје младенаца у свечаној одећи, окружени блокадерима који им одушевљено аплаудирају. На први идила представљена као случајност, живот који се дешава упркос протестима. Међутим, младожења и млада на блокадама су све, само не спонтани младенци.

Особа представљена као младожења јесте Срђан Цвијић, познат јавности као аналитичар европских интеграција, некадашњи виши политички саветник у Open Society Foundations у Бриселу, човек који годинама активно учествује у моделовању европске политике према Балкану, посебно у домену владавине права и грађанског активизма. Цвијић је тренутно председник међународног савета Београдског центра за безбедносну политику, организације која је редовно укључена у јавно заговарање, реформу сектора безбедности и анализе политичких криза. Оно што је интересантно јесте и да је у питању брат новинара Вука Цвијића, уредника прозападног портала Радар, повезаног са јунајтед медијима.

Колико мора да си очајан када свој проблем са fundraising „NGO“ мораш да решаваш тако што нешто толико лично као што је склапање брака користиш за пумпање.
Млада: Катарина Тадић – European Fund for the Balkans
Младожења: Срђан Цвијић – Belgrade Centre for Security Policy
Младенци… pic.twitter.com/E41qZkJM2z

— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) July 21, 2025

Млада са блокаде је Катарина Тадић, програмска менаџерка у European Fund for the Balkans, фондацији чији је мандат везан за јачање грађанских иницијатива, локалне демократије и учешћа у јавним политикама. Њен професионални ангажман обухвата сарадњу са бројним регионалним и европским НВО структурама, укључујући Friedrich-Ebert Stiftung и European Policy Centre у Београду, при чему је фокус њеног рада био на реформама јавне управе и равноправности.

Када се узме у обзир биографија ова два актера, тешко је поверовати да се њихово појављивање у центру блокаде догодило без икаквог планирања или координације, шта више реалнија слика је да су као део логистичке и финансијске организације позадине ових протеста – дошли као шлагворт.

Чињеница и да је брат Срђана Цвијића, новинар Вук Цвијић, већ годинама ангажован у медијима наклоњеним прозападној политичкој оријентацији, као и да је био присутан на неким од кључних тачака демонстрација где је сведочио наводним случајевима полицијске репресије, само додатно поткрепљује сумњу да је реч о пажљиво испланираном наступу, који има јасан циљ,  креирање медијске слике о наводној спонтаној, народној побуни, иза које се у стварности налази професионална структура.

Овај механизам, где се личне приче и емотивне слике користе као политички алати, није непознат. Сличан сценарио коришћен је Грузији, као и у  Украјини током протеста на Мајдану, где су људске судбине, креативни перформанси и медијски спектакли били инструмент у служби дубље политичке агенде. И у тим случајевима, као и сада, у првом плану су били „грађани“ који су се наводно случајно нашли на улици, док је у позадини деловала добро организована, логистички подржана и медијски умрежена мрежа невладиних организација, аналитичких центара и саветника за јавну политику.

Иако ће многи у овој причи видети само свадбену фотографију у нестабилним друштвеним околностима, суштински, реч је о симболу,  не грађанске снаге, већ технике утицаја. Онај ко режира симболику протеста, режира и поруку. А поруке се овде више не шаљу спонтано. Оне се као и честитка НВО агента и професора блокадера Филипа Ејдуса, пишу унапред.

Васељенска