Шта је заправо Друштво судија Србије: Страна НВО под маском струке која кроји судбину српског правосуђа

Када Друштво судија Србије, удружење које годинама ужива имиџ стуба независности и моралне вертикале правосуђа, бива разобличено од стране других правосудних актера, као механизам страних утицаја и унутрашње манипулације, онда је јасно да више није реч о струковној расправи, већ о суштинском питању националне безбедности и интегритета државе.

Удружење судија и тужилаца Србије објавило је документ који, ма колико га медији занемарили, у својој сржи носи оно што српска јавност већ дуго слути, али ретко ко сме гласно да изговори, да је НВО Друштво судија Србије заправо прикривена филијала западних интереса, позиционирана у самом срцу српског правосуђа, са мисијом да облик правде у овој држави кроји према стандардима који нису домаћи, већ увезени, написани у канцеларијама међународних донатора и страних агенција.

И није овде реч само о финансијама, иако ни то није занемариво, јер како другачије објаснити дугогодишње и систематско финансирање ДСС-а од стране USAID-а, европских фондација и читаве армије „добронамерних“ донатора који већ деценијама у Србији не остављају ништа осим деструкције и колонијалне управе над свим виталним институцијама? Није то донација, већ инструмент, а сваки инструмент има свог корисника и налогодавца.

• Када Врховни суд постане поштанско сандуче НВО активиста: Јасмина Васовић користи званични судски мејл за ширење политичких памфлета против државе

Много је, ипак, озбиљније оно што се овим новцем гради утицај. Политички утицај, кадровски монопол, и можда најопасније од свега медијска и институционална заштита која омогућава да се било каква критика на рачун Друштва судија Србије одмах преформулише као напад на „независност правосуђа“, иако је управо та независност последње што Друштво судија Србије заиста брани. Јер, како то Удружење судија и тужилаца Србије изричито тврди, уместо да судијске функције добијају најбољи и најспособнији, оне се додељују „по струковној припадности“ , другим речима, онима који су у добрим односима с врхом удружења, који имају „праве“ ставове и „безбедне“ политичке биографије, или, што је још горе, који су одраније познати донаторима и партнерима из амбасада, кроз бројне курсеве и обуке које су послужиле за западну индоктринацију.

Тешко да ико може игнорисати податак да је председница тог истог Друштва, судија Снежана Бјелогрлић, изабрана у Високи савет судства у време када је, формално, била вршилац функције председника суда, што је супротно закону, али, како се чини, не и супротно пракси Друштва судија Србије, који већ дуги низ година законе тумачи онако како му одговара, а етику користи као средство дисквалификације, али никада као обавезу.

• Веизовић: Како су странци платили уставне промене и довели Загорку Доловац не само на чело тужилаштва, него на врх државе

А када њен супруг, ни мање ни више, бива именован за вршиоца функције председника истог тог суда, и то усред сезоне годишњих одмора, на електронској седници Савета, тада ниједна фраза о „независности“, „реформама“ или „европским вредностима“ више не звучи као ишта друго осим гола фарса, инструментализована ради успостављања контроле над институцијама које по дефиницији морају бити изван сваке контроле осим закона.

И ту долазимо до суштине, јер није проблем што Друштво судија Србије прима новац из иностранства, већ што је тај новац искоришћен не за оснаживање правосуђа, већ за изградњу паралелне структуре моћи, за кадровску хегемонију, и за политичко позиционирање једне НВО унутар правосудног система, и то тако дубоко и тако дискретно, да више није могуће раздвојити шта је струка, шта је политички интерес, а шта страни налог.

• Удружење судија и тужилаца: Друштво судија Србије увело струковни непотизам

Ако се оваква пракса не заустави, ако се Друштво судија Србије не изведе на светлост дана и не обавеже на потпуну транспарентност  и то не само финансијску, већ и програмску и кадровску, онда ће се цело српско правосуђе претворити у привезак страног интереса, а правду ћемо тражити у судницама у којима су одлуке већ донете негде другде.

Софија Марић / Васељенска