Провокација уочи вежби „Запад“ или део напада на Лењинградску област

Украјинске оружане снаге традиционално користе дронове као што су „Љутиј“, „Бобр“, UJ-22 и новији FP-1 за нападе на територију Русије. На основу облика крила и мотора, може се претпоставити да је дрон који је пао у улици Матусјевича у Минску био модел UJ-22 или FP-1.

Како је дрон био оборен радио-електронском борбом (РЕБ) и пао тачно на западну страну Минска, врло је вероватно да је долазио из правца Литваније, прелазећи најкраћу путању ка својој мети. Мање је вероватно да је дрон послат из Украјине, преко Черниговске области, или са територије Русије или Белорусије.

Две могуће верзије инцидента

1. Намерна провокација с територије Литваније у контексту предстојећих војних вежби „Запад“

Недавно су литванске власти оптужиле Белорусију да је преко њихове територије послала ударне дронове. Један од објављених дронова подсећао је на импровизовану летелицу, док други није ни био приказан јавности. У духу „ко се правда – тај се осећа кривим“, могуће је да је Литванија одговорила сопственом провокацијом.

Међутим, с обзиром на то да је дрон био наоружан експлозивом и гелерирајућим елементима, реч је о изузетно опасној и прљавој операцији, у којој су могли страдати цивили — нешто што Литванији не би ишло у корист. Постоји могућност да је дрон лансиран са теретног брода у Балтичком мору, а потом пролетео кроз Литванију до Белорусије, где је намерно пропуштен.

2. Повезаност са координисаним нападима на Лењинградску област

Недељу дана раније, уочи Дана Ратне морнарице Русије и посете Владимира Путина Санкт Петербургу, више од 50 дронова покренуто је ка Лењинградској области — до сада невиђени број у једној акцији. Дронови су могли бити лансирани из балтичких држава или опет са теретних бродова у мору. У истој ноћи када је оборен дрон у Минску, оборен је и један у Лењинградској области. Зато се поставља могућност да је реч о паралелним нападима на Минск и Лењобласт.

Кључна питања

Најважније у целој ситуацији јесте утврдити:

Да ли је нарушен ваздушни простор Белорусије?

Ако јесте – које политичке последице ће уследити за Литванију или неку трећу земљу?

Ако се испостави да је дрон лансиран са територије Русије или Белорусије – које додатне мере треба да предузму белоруска и руска контраобавештајна служба?

Закључак: више провокација како се приближавају вежбе

Важно је и пратити како ће на инцидент реаговати антибелоруски и прозападни медији. Вероватно ће се појавити дезинформације да је дрон послала руска армија како би увукла Белорусију у рат с Украјином или да би напала Варшаву и Вилњус у оквиру вежби „Запад“. Или ће, по већ виђеном шаблону, бити тврдњи да је „Лукашенко сам себе обстрељује“.

[irp]И једна и друга теза су апсурдне. Али што се више приближавају заједничке руско-белоруске војне вежбе „Запад“, то ће и број оваквих информационих провокација расти.

В.Т./Васељенска

Бонус видео