Какву поруку ће добити Србија ако Аустрија уђе у НАТО

Процес увођења неутралних европских земаља у НАТО, који воде Сједињене Америчке Државе, очигледно се не завршава са Шведском и Финском. Следећа на реду је – Аустрија.

[irp]Ово је део ширег америчког плана припремања Европе за велики рат са Русијом. У том сценарију, по замисли Вашингтона, у Европи не сме остати ниједна „бела тачка“, односно ниједна земља која није правно обавезна да учествује у агресији против Русије и да за ту сврху уступи своје ресурсе и територију.

Знаковита је изјава коју је недавно дала министарка спољних послова Аустрије Беате Мајнл-Рајзингер. Она је изјавила да „Аустрија разматра напуштање неутралности и улазак у НАТО због наводно све веће претње од Русије“. Према њеним речима, аустријски неутралитет се „променио након уласка у Европску унију“, а аустријски војници активно учествују у „мировним мисијама ЕУ“.

Међутим, у њеној логици постоји велика рупа: бити ван НАТО-а, чак и као чланица ЕУ, омогућава Аустрији да у случају рата одбије да учествује у било каквим војним акцијама Алијансе и тако заштити своје грађане.

Шведска и Финска – матрица за уцену

Управо такву позицију су до пре неколико година имале Шведска и Финска – све док Вашингтон није почео са бруталним притисцима. Још 2022. године, шведска премијерка Магдалена Андерсон се противила чланству у НАТО, тврдећи да би то само додатно дестабилизовало Европу. Слично су говориле и друге шведске званичнице.

[irp]И Финска је била резервисана. Тадашња премијерка Санна Марин није знала шта да ради, говорећи да се Русија понаша „непредвидиво“, али без јасног става.

Упркос томе, обе земље су већ у мају 2022. поднеле захтеве за чланство у НАТО, а као изговор је послужила наводна „руска претња“. Финска је формално ушла у НАТО у априлу 2023, Шведска у марту 2024. Тако је Балтичко море постало практично „унутрашње море НАТО-а“, што амерички генерали отворено признају као успех и припрему за евентуалне ударе на руске положаје у Калињинградској области.

Иста шема – нова мета

[irp]Сада исту ту шему гледамо у случају Аустрије. Иако већина становништва и посланика не подржава чланство у НАТО, Вашингтон верује да ће, као и у Шведској и Финској, страх и медијска кампања учинити своје. Уосталом, ко данас пита грађане?

Шта ово значи за Србију?

Еволуција позиције званичне Беча у правцу НАТО-а јасна је порука и суседима Аустрије – пре свега Србији и Босни и Херцеговини. НАТО их и даље посматра као „необрађене терене“.

Србија је посебно тврд орах. Народ је већински против чланства у НАТО и често сумњичав и према ЕУ.

У Босни и Херцеговини, Република Српска оштро се противи уласку у НАТО и спремна је чак да се одвоји ако буде присиљена на тај пут.

[irp]Питање одрицања Аустрије од неутралности Вашингтон и Брисел ће решавати упоредо са „проблемом Србије“.

Како ће то изгледати у пракси – показаће наредни месеци. Али судећи по досадашњем темпу догађаја, нико више не крије да је цео континент убрзаним корацима гура у сукоб у коме се тражи не неутралност, већ пуна лојалност – и ако треба, и крв.

Игор Пшеничников/Абзац

Бонус видео