ЗЕЛЕНА ШАКА БИЛА СПРЕМНА ПРЕ ИНЦИДЕНАТА: Мајица на Цицварићу доказ да је хаос у Пазару био унапред планиран!
Радован Цицварић
Зелена крвава шака, као симбол исламског отпора преузет од Хамаса, постала је знак солидарности са Пазарцима који су напали полицију и позивали на „слободу Санџака“, а све је заокружено развијањем палестинске заставе у згради ДУНП.
Јучерашњи догађаји у Новом Пазару, у којима су забележене антисрпске поруке, скандирања „Алаху Акбар“, псовке упућене српској полицији, православљу и држави, али и јасне сепаратистичке пароле „Ово ја Санџак“- нису се десили спонтано, нити је у питању изоловани инцидент.
Фотографија коју је на друштвеној мрежи Твитер објавио Радован Цицварић, познати НВО активиста из Ужица, а на којој се налази он и још један активиста, сведочи да су припадници цивилног сектора западних служби већ имале припремљени сценарио и декорацију за дешавања у Пазару – логистички и идеолошки синхронизоване муслиманским сепаратистима.
Уз натпис – „Ужичани са зеленом крвавом шаком у знак солидарности са Пазарцима!“ налазе се њих двојица у мајицама црне и беле боје, на којима је одштампан отисак зелене шаке.
У симболичком смислу протестних покрета, нарочито на Блиском Истоку и Балкану, зелена боја је везана за исламску борбу, а крвава шака као симбол отпора или обрачуна. Тај мотив потиче управо са Блиског истока, и то из пропагандне машинерије терористичког покрета Хамас, који се везује за оружану борбу у име Палестине. у овом случају, она се тумачи као знак солидарности са Пазарцима, који су претходног дана напали полицију, скандирали против Србије и јавно позивали на „слободу Санџака“. И што је врло симптоматично када су најзад опет ушли у зграду ДУНП развили су баш заставу Палестине.
Све ово говори у прилог једној заокруженој причи, и да су НВО активисти већ имали припремљене мајице, графику, поруке и сценарио унапред. То значи да је инцидент у Пазару био очекиван, и што је најопасније да је већ постојала унутрашња комуникација, у којој се знало шта се спрема и какву подршку треба пружити.
Радован Цицварић, који годинама наступа као „грађански активиста“, овога пута нема шта да скрива, слика је објављена јавно, а порука је директна Проблем није у томе што неко изражава солидарност. Проблем је што се солидарише са нападом на државу, на српску полицију, са идеологијом која отворено одбацује Србију као легитиман ауторитет у том региону.
Зато што ти људи у Београду шетају са студентима, причају о толеранцији, носе мајице са зеленим шакама, а ћуте на псовке „српској мајци“ и вређање Христа. Они су мост између лажног грађанског фронта и праве, дубоке структуре сепаратистичког пројекта који се убрзано гради у Санџаку. Они су ту да легитимишу насиље као отпор, да замене узрок и последицу, да од жртве направе агресора, а од нападача „младог револуционара“.
Наиме, син Радована Цицварића је недавно ухапшен због отворених претњи полицији и позивања на насилне методе, што је у јавности доживљено као прелазак још једне границе. Међутим, то хапшење није дуго трајало. Захваљујући координисаној акцији блокирања путева, суда и отворених претњи тужиоцима и судији, извршен је притисак да се млади Цицварић пусти да се брани са слободе, и тако је порука била послата: улични притисак надјачава закон.
Софија Марић / Васељенска
