Патријарх Вартоломеј позива на „свето јединство“

На међурелигијском форуму „Религије за мир“, који је одржан 29. јула у Истанбулу, васељенски патријарх Вартоломеј одржао је говор који је изазвао бурне реакције у православној јавности. Тема његовог излагања била је: „Противречности и претпоставке међурелигијског дијалога“.

Иако је говор био препун сложених филозофских термина и тешко разумљивих конструкција, највећу пажњу привукла је идеја о „општем светом погледу на свет“ — у оквиру ког је „свето“ дефинисано као нешто што може бити Бог, Алах, Брахман или чак „Светлосна Празнина“.

Критика и забринутост православних верника

Православни посматрачи оцењују да је оваква реторика неприхватљива за једног православног патријарха, јер:

није спомињано покајање, грех, спасење или Христос као Једини Пут ка Богу;

термин „свето“ је абстрактно и неодређено, те подразумева духовне реалности свих религија као једнако валидне;

овакав приступ своди Православље на једну од многих религијских традиција, а не као јединствену Истину;

уместо да позове на повратак Христу, Патријарх позива на „јединство у различитости“, што представља форму верског синкретизма.

Четири „стуба“ Вартоломејеве визије

Према Патријарху Вартоломеју, „општи свети поглед на свет“ заснива се на:

„Светом“ као апсолутној стварности која се манифестује као Бог, Алах, Брахман или Светлосна Празнина;

Човеку као бићу односа, а не индивидуалистичком ентитету;

Друштву као целовитој заједници, не простом збиру појединаца;

Земљи и природи као светим или манифестацијама светог.

Коментар православне традиције

Оваква идеологија је, по мишљењу бројних богослова, блиска:

переннијализму (идеји да су све религије различити путеви ка истом Богу),

комунитаризму или чак религијском комунизму,

пантеизму, који види природу као божанство.

Апостол Павле је, међутим, изричит:

„Не вуците се у туђем јарму са неверницима; јер какво је заједништво правде и безакоња? Или каква је заједница светлости са тамом?“ (2. Кор. 6, 14)

Историјски контекст

Подсетимо, Константинопољски сабор из 1180. године осудио је учење ислама и објавио анатему Мухамеду и његовој доктрини, јасно и гласно тврдећи да Бог хришћана није исти као бог муслимана. То је став који је вековима заузимала Црква, а који Патријарх Вартоломеј, изгледа, сада доводи у питање.

Закључак

Патријарх Вартоломеј у свом говору:

негира јединственост Христа као Јединог Спаситеља;

релативизује основне истине вере;

приближава се синкретизму, супротном учењу Светих Отаца.

Јеванђеље каже:

„Ја сам пут и истина и живот; нико не долази Оцу осим кроз мене“ (Јн. 14:6)

Свако „јединство“ мимо Христа — није јединство, већ духовна обмана. Православни хришћани, вођени Светим Предањем, могу само пожелети да се Патријарх врати путем својих светих претходника — Светог Јована Златоустог, Светог Фотија Великог и других исповедника Истине.

Кирил Александров/СПЖ

Бонус видео