Довољно да се гледа у Белог анђела и то је већ вид молитве: Ова фреска чува се у манастиру Милешава и једна је од најлепших на свету – испред ње су се догађала многа чуда и Божија милост

Једна од најстаријих и највећих српских светиња ушушкала се у кањону реке Милешевке и духовни је светионик пријепољског краја већ вековима. У овој великој светињи налази се и једна од најлепших и најпознатијих фресака на свету са ликом Белог анђела.

„Бели Анђео је фреска која је насликана негде између 1222. и 1235. године. Оно што је битно јесте да је то 13. век. У једном периоду била је прекривена слојем из 16. века, и управо тај слој ју је сачувао све до 1863. године, када је фреска откривена приликом обнове Милешеве. Фреска приказује архангела Гаврила како седи на великом камену одваљеном од гроба и женама мироносницама показује да је гроб празан, да је Господ васкрсао, победио смрт и даровао нам живот. Дао нам је прилику, ако ми то желимо да је искористимо за своје спасење. Испод његових ногу приказани су војници. Они су били задужени да чувају гроб, али нису били достојни да виде Васкрсење,“ казала је за РИНУ мати Параскева.

Фреска је као уметничко дело, 1959. године, први пут прешла Атлантски океан и то у оквиру првог телевизијског сателитског преноса између Европе и Америке. Европа није изабрала ниједног познатог сликара, ни Микеланђела, ни Ел Грека, ни Да Винчија већ непознатог фрескописца који је насликао Белог Анђела. Наша саговорница даје свим верницима савет како да се моле када су пред овом фреском.

„Свети владика Николај је рекао: „Довољно је да се гледа у Белог Анђела и да је већ и то само гледање вид молитве. Значи, фреска као фреска није само уметничка слика, већ она носи поруку. Када гледате у лик светитеља добијете жељу да са њим разговарате. Тако и са Белим Анђелом.. можете му се изјадати, замолити га за нешто. Било је случајева да су се овде пролиле велике сузе – и захвалности, и наде, и због свега онога што је неко измолио. Како се ко моли то је лично. Неко има природни таленат, неко се мучи, али на крају Господ отвара молитву,“ додаје мати Параскева.

Истиче да ова фреска из 13. века је, по предању, део замисли светог Саве.

Он је, са разлогом, све овде поставио тако како јесте – и зато, гледајући у светитеље, у Белог Анђела, Пресвету Богородицу, у Господа.. ми с њима треба да разговарамо. А кроз тај разговор ми у ствари стварамо молитву, поручује мати Параскева.

Манастир Милешева задужбина је краља Владислава Немањића, а ова божија кућа грађена у 13. веку ницала је под будним оком Светог Саве, који је младом краљу Владиславу био десна рука. И управо у овом манастиру светитељеве мошти налазиле су се пуних 360 година. Све до тренутка када их Турци односе и спаљују на Врачару. Али један део светитељевих моштију ипак је сачуван и након премештања из манастира у манастир, шака Светог Саве поново се налаyи у Милешеви.

Рина.рс

Бонус видео