Светлост у објективу: како ће бити прихваћен нови филм Мела Гибсона о Исусу Христу

филм

(фото:Илустрација)

Холивудска легенда Мел Гибсон започео је рад на једном од најишчекиванијих филмова на верску тему у 2025. години.

Снимање наставка филма Страсти Христове из 2004. почело је у чувеној римској филмској студији Чинечита – на истом месту где су снимани филмови Камо грядеши, Два папе и друга значајна остварења на тему вере и Цркве. Нови филм носи назив Васкрсење Христа, и по речима аутора, обухватиће период „од пада анђела до смрти последњег апостола“.

Гибсон је, намерно, након 20 година поново окупио исту глумачку поставу – Џим Кевизел поново ће играти Исуса, Маја Моргенштерн Богородицу, а Франческо де Вито апостола Петра. Због протеклог времена, глумци ће бити дигитално „подмлађени“ специјалном CGI технологијом.

Иако се о самом садржају филма још мало зна, филмски критичари већ га називају „најважнијим филмским догађајем за читаву генерацију“.

Гибсонова вера и Холивуд

Мел Гибсон је човек необичне животне приче. Одрастао је у великој, традиционално католичкој породици у Аустралији, као један од једанаесторо деце, и завршио католички колеџ. Стицајем околности, ушао је у свет филма не „на велика врата“, већ из позадине.

Његов редитељски деби Човек без лица (1993) био је један од првих холивудских филмова који се дотакао осетљивих тема попут нетрадиционалних односа међу мушкарцима.

Након периода отуђења од Цркве, проласка кроз алкохолизам и суицидне мисли, вратио се вери. Како сам каже, управо га је вера у Бога спасла. Тај повратак симболично је обележио филмом Страсти Христове, који је оставио дубок траг у светској кинематографији.

Промена парадигме у Холивуду

До појаве Страсти Христове, филмови са хришћанском тематиком били су у Холивуду скоро непожељни – или су били исмејивани, или представљани у негативном светлу (као код Скoрсезеа у Последњем искушењу Христа). Продуценти су веровали да „црквена публика не иде у биоскоп, а биоскопска не иде у цркву“. Филм на основу Јеванђеља било је готово немогуће финансирати.

Али Страсти су промениле све. Први пут су се верници масовно идентификовали са филмом, и бранили га од критика. Либерали и атеисти били су углавном негативно настројени, а поједине јеврејске организације оптуживале су Гибсона за антисемитизам.

Филм је, међутим, добио подршку Ватикана. Кардинал Дарио Кастриљон Хојос је изјавио да филм „тачно одражава живот Исуса у складу са учењем Цркве“. Наводно је и сам папа Јован Павле II након гледања филма рекао: „Да! Тако је било!“

Позитивне реакције стигле су и из Московске патријаршије. Протојереј Максим Козлов је истакао да су Страсти „већ не само део историје филма, већ и део историје хришћанства“.

Гибсон против Ватикана?

Међутим, двадесет година касније, односи Гибсона са Ватиканом су далеко хладнији. Док је Католичка црква у међувремену направила кораке ка умеренијем и либералнијем приступу, Гибсон се радикализовао у правцу католичког традиционализма.

Он припада покрету седевакантиста – групи која не признаје легитимност папа након Другог ватиканског сабора (1962). Они сматрају да је „папски престо празан“, а званичне католичке храмове не посећују. У свом имању у Малибуу, Гибсон је направио сопствену кућну капелу где служе свештеници који не признају папу Франциска.

Уз глумца Џејмса Кевизела, подржао је архиепископа Карла Марију Вигана, који је смењен из Ватикана због критике актуелног папе. „Надам се да ће ме Бергољо (папа Фрања) такође избацити из своје лажне цркве!“, поручио је Гибсон тада.

Формално још није екскомунициран, али репутација „западног Лава Толстоја“ већ га прати.

Шта се очекује од новог филма?

Да ли ће све ове идеолошке тензије утицати на сам филм – остаје да се види. Али сигурно је да ново остварење долази у сасвим другачијем контексту.

Између Страсти Христових и Васкрсења израсла је читава генерација верника – оних који су у раним 2000-им нашли пут до Бога, али су се временом разочарали у институционалну Цркву.

За самог Гибсона, који сада има 69 година, овај филм је више од режије – то је лични духовни биланс. А за публику – можда и огледало њихове сопствене вере, наде и сумње.

В.Т./Васељенска

Бонус видео