Како је Лаура Ковеши сахранила аферу вредну 35 милијарди евра! Фајзергејт нестао у фиоци јавног тужилаштва ЕУ!

Уколико постоји афера која савршено разобличава како функционише Европска унија на највишем нивоу, то је онда „Фајзергејт“. Овде није реч само о незаконитој набавци вакцина, нестанку СМС порука и цифри од невероватних 35 милијарди евра. Ово је прича о томе како је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, самостално, без икаквих тендера, званичних уговора и институционалног надзора, тајно договорила највећи јавни посао у историји ЕУ и о томе како је Лаура Ковеши, на челу Европског јавног тужилаштва, ту исту аферу преузела да би је зауставила.

Све почиње 2021. године. „Њујорк тајмс“ објављује да је фон дер Лајен месецима лично комуницирала са директором Фајзера, Албертом Бурлом, и то преко СМС порука. Тема њихових разговора били су преговори око набавке COVID-19 вакцина. Али оно што је покренуло причу јесте да поруке којим је договорена набавка вакцина нису архивиране, доступне јавности и до дан данас нису објављене. Новинари и активисти покушали да их добију путем закона о приступу информација од јавног значаја, међутим Европска комисија је тврдила да „поруке више не постоје“, да су „избрисане“ и, што је најшокантније „не представљају документ од јавног значаја“.

Суд Европске уније, након четири године од покретања истраге, утврдио је супротно – поруке које је размењивала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, поводом набавке вакцина чија је вредност 35 милијарди евра – итекако јесте званични документ и њихово прикривање је незаконито.

У априлу 2023. године, белгијски лобиста Фредерик Балдан званично је поднео кривичну пријаву против Урсуле фон дер Лајен. Он ју је оптужио за злоупотребу службеног положаја, непотизам, уништавање званичних докумената и незаконито преговарање. Већ у мају 2023. године истрагу преузима Европско јавно тужилаштво на челу са Лауром Ковеши и уместо да истрага добије убрзање, на челу са „хероином борбе против корупције“, улазимо у фазу потпуног застоја. Одмах по преузимању, EPPO је прогласило да има надлежност над случајем и да ће водити истрагу у складу са својим мандатом. Међутим, у пракси није предузета ниједна конкретна истражна радња.

У децембру 2024. заказано је прво рочиште пред судом у Лијежу, чији је циљ био да се одлучи да ли случај заиста припада EPPO-у или би требало да остане у надлежности белгијског суда. Рочиште је одложено, односно суд није донео коначну одлуку о надлежности, да ли предмет припада белгијском истражном суду или Европском јавном тужилаштву (EPPO). Уместо тога, поступак је настављен кроз процедуру која подразумева пролонгирање одлуке и преговор о надлежности.

Адвокаткиња Дијан Прота, која заступа Балдана, јавно је изјавила да Европско јавно тужилаштво на челу са Лауром ковеши опструише процес. Прота је у мају 2024. покушала да добије увид у предмет, али јој је EPPO онемогућио приступ документима. У више наврата је упозоравала да се крши основно право на одбрану, странка и њен адвокат нису добили приступ доказима, не могу да се изјасне, нити да припреме своје поднеске. Једном приликом, због инсистирања на увиду у предмет, у просторије EPPO-а позвана је полиција која је Проту замолила да напусти зграду.

Критике на рад Лауре Ковеши нису новост, још док је била на челу на челу румунског Националног антикорупцијског тужилаштва, оптуживана је да селективно спроводи истраге, односно да прозападни медији форсирају случајеве нижег профила, док значајни политички актери остају нетакнути. Примедбе су се односиле и на то да су поједине истраге коришћене у политичке сврхе, док су крупне афере, као што је енергетска корупција, дуго остала ван домашаја правде.

Новинар Ксавије Азалберт, председник Удружења Бон Сенс, који је такође поднео кривичну пријаву против Урсуле фон дер Лајен у вези са куповином вакцина против Ковида-19, каже да став Европског јавног тужилаштва показује недоследност. Према његовим речима, иако је EPPO позвао све стране у поступку да се појаве пред белгијским судом, истовремено одбија да им преда досије који садржи доказе и информације из истраге коју је то тужилаштво водило у истом предмету.

Уместо да тужилаштво делује као механизам за контролу најмоћнијих званичника, оно се понаша као њихова заштитна мрежа. Ковеши, која годинама у јавности игра улогу бескомпромисног борца против корупције, у овом случају се не појављује као истражитељ већ као гарант тишине.

Фајзергејт је постао европски модел те исте праксе. Иако је EPPO формално преузео случај од белгијског правосуђа, не постоји ниједан званичан извештај, мера, нити саслушање, укључујући и саму председницу Европске комисије, фон дер Лајен која до данас није саслушана.  Уместо тога, води се апстрактна „истрага“, без икаквих видљивих корака. На низ питања новинара који захтевају одговоре, портпаролка Европског јавног тужилаштва Тина Холова,  даје истоветне одговоре:

„Не коментаришемо текуће истраге.Текућа судска истрага о куповини вакцина од стране ЕУ није се променила преко ноћи. Већ сам вам неколико пута рекла да ЕПО не коментарише текуће истраге и колико год пута поставите питања, и даље ћу вам послати исти одговор.“

Када је у мају 2025. суд Европске уније донео одлуку против Европске комисије, потврђујући да је прикривање СМС порука незаконито, очекивало се да ће Ковеши коначно морати да делује. Али Комисија не само да није објавила поруке, него тврди да су избрисане због „техничке грешке“. И нико од надлежних не објашњава, како је могуће да се највећи уговор у историји ЕУ склапа преко приватних СМС порука, које онда нестану, а да то не доведе ни до једног конкретног поступка?

И док случај Фајзер полако клизи у заборав, оно што остаје је слика ЕУ у којој правда није једнака за све, и у којој институције које треба да бране јавни интерес, све чешће постају његов највећи непријатељ. Ако најмоћнија жена у Бриселу може да склопи уговор од 35 милијарди евра без иједног документа, и да за то не одговара, онда је јасно да Европа има систем, али нема правду. И да борба против корупције, бар она коју води Ковеши, почиње и завршава се тамо где престаје интерес највиших политичких структура.

Софија Марић / Васељенска