СКАНДАЛ У ХРВАТСКОЈ! Србину из Вуковара 700 евра казне јер је полицајце у објави на Фејсбуку назвао ‘смрадови’

Хрватска више своје нацистичке методе не крије ни пред светом, иако чланица Европске уније, наводно демократска и правно уређена, унутар својих граница годинама не успева да се ослободи наслеђа ратне мржње и дискриминације. Казнити Србина са 700 евра јер је на друштвеној мрежи употребио реч „смрадови“ у опису поступања полицијских службеника, делује као још један у низу доказа да слобода говора у Хрватској постоји само на папиру, и то искључиво за оне који своје мишљење обликују у складу са званичним наративом.

Србин, Предраг Ољача из Вуковара, човек који је јавно проговорио о начину на који су му припадници полицијске управе саопштили трагичну вест о смрти његове мајке, нашао се под ударом хрватске репресије, не због тога што је изнео неистину, већ искључиво због једне речи којом је описао особе који су, по његовим речима, у том тренутку показали крајњи недостатак емпатије и елементарног људског достојанства.

Према прекршајном налогу који му је уручила Полицијска управа вуковарско-сријемска, прекршај је почињен 28. јула 2025. године у 12:20 часова, а као правни основ наведена је повреда члана 17. ставка 1. Закона о јавном реду и миру. У образложењу стоји да је Ољача „вријеђао и омаловажавао полицијске службенике“ називајући их „смрадовима“. Тиме је, по тумачењу власти, нарушио јавни ред, иако је целокупан контекст догађаја остао изван домета њихове анализе. Ниједном речју у документу не спори се истинитост његових навода о томе како је изгледао сусрет са полицијом и какве су речи тада пале, што неминовно води закључку да је суштина казне у сузбијању критике, а не у заштити реда и закона.

Сам Ољача сведочи да су га припадници полиције након спорне објаве контактирали са јасном намером да га убеде да исту обрише, што је он одлучно одбио, најављујући да ће, када већ покушавају да му утичу на јавно изражавање мишљења, и сам прекршајни налог учинити јавним. Покушали су му га уручити и на кућној адреси, али безуспешно. Па је казна уручена у суботњој шетњи.

Он сам описује тај сусрет као прилику да им у лице каже све што мисли, уз дозу ироничног поноса што је, како каже, „српски јунак“ остао непоколебљив пред њиховим притиском.

Но, изван личне анегдоте и самог изношења чињеница, овај случај заправо раскринкава много дубљи и опаснији механизам контроле и надзора над припадницима српске заједнице у Хрватској. Свако ко се усуди да на јавном простору, па макар и на приватном профилу на друштвеној мрежи, упути критику државним органима, ризикује да буде етикетиран као реметилачки фактор, кажњен, уписан у службене евиденције и стављен под појачано праћење. То није само притисак на једног човека, већ системска порука целој српској заједници да мора да мери сваку своју реч, јер ће у супротном платити цену, буквално и симболички.

Васељенска