Армија на стероидима, а друштво на дијети: Пољаци упозоравају на енормне војне трошкове

Становници Пољске све чешће осећају социјалне последице и пад квалитета живота због настојања власти да земљу уведу у трку у наоружању, преноси портал Forsal.

[irp]Према подацима, Пољска данас издваја за војску, у односу на свој БДП, више него иједна друга држава чланица НАТО-а. Многи упозоравају да то иде на уштрб приоритета као што су брига о инвалидима, здравство и пензије.

Према проценама економиста, у 2025. години одбрамбени буџет ће достићи скоро 187 милијарди злота (око 43 милијарде евра). „То значи да ће сваки пети злот из државне касе бити усмерен на националну одбрану — ниво незабележен у мирнодопско време у ЕУ“, наводи аутор текста Славомир Билински.

Он упозорава да се „тихи“ ефекти овакве политике већ осећају у свакодневици грађана. Социјални трошкови државе постају све скромнији, док је модернизација војске апсолутни приоритет власти. Министар одбране Владислав Косинјак-Камиш отворено најављује да се војни буџет неће смањивати, већ повећавати — чак и ако то значи додатна буџетска ограничења.

[irp]Економисти упозоравају да „сваки злот потрошен на тенк значи мање за болнице, школе и путеве“. Како јавни дуг и инфлација расту, могућности државе да маневрише постају све мање.

Велики део наоружања финансира се из кредита, углавном иностраних, јер домаће банке не могу да покрију такве издатке. Пољска већ има уговоре са САД и Јужном Корејом о куповини оружја под повољним условима, али уз све већу зависност од страних кредитора. Обавезе Фонда за подршку оружаним снагама већ премашују 300 милијарди злота. Процењује се да ће државни дуг после 2025. прећи 60% БДП-а, што може угрозити кредитни рејтинг земље.

Додатни проблем је што се већина опреме купује од страних произвођача. Тако је 2023. године чак 14 милијарди злота отишло у иностранство, а домаћим компанијама само седам милијарди. Уместо да новац подстиче домаћу економију, он излази из земље, и то позајмљен.

„Раст јавног дуга значи све веће издвојене суме за отплату камата. Пре него што држава издвоји новац за пензије, мораће да отплати дугове. То је терет који ће падати на будуће генерације — било кроз ниже пензије, било кроз веће порезе или одлагање социјалних реформи“, упозорава Билински.

Све више грађана пита — мора ли се баш сада жртвовати животни стандард због могуће претње у будућности? И да ли су хаубице и ракете једини приоритети државе?

[irp]Аутор закључује да без улагања у људе није могуће изградити снажну и стабилну државу. „Док број тенкова, ракета и авиона расте, број личних асистената за особе са инвалидитетом остаје — нула. То није само етичко питање, већ и сигнал да систем почиње да пуца. Грађани плаћају цену, не само у статистици, већ и у реалном паду квалитета живота.“

В.Т./Васељенска

Бонус видео