Префарбавање српских тробојки – први корак ка легализацији сепаратизма?

У Новом Саду, у насељу Лиман, најављена је акција која се на први поглед представља као „уклањање графита“, али суштински није ништа друго до демонстративно брисање српских државних симбола. Српске тробојке, осликане пре неколико година на зидовима зграда у Улици Народног фронта, треба да буду префарбане у организацији „Зборова грађана Новог Сада“.

Овакве акције никада нису изоловани инциденти, напротив оне су су део постепеног процеса, у психолошком, политичком и културном смислу, навикавања грађана да у свом окружењу више не виде оно што их повезује са државом Србијом. У овом случају, то су боје заставе. Данас су на мети тробојке. Сутра могу бити државни празници, српски језик у настави, историјски називи улица.

• После обрачуна са СПЦ на ред дошле тробојке! Зборови одлучили да прекрече српске тробојке у Новом Саду

Национални идентитет треба повући из јавног простора, а на његово место увести нешто „ново“, „војвођанско“, „регионално“ или „наднационално“. Тај процес није од јуче. Он се годинама гради кроз медије, невладине организације, академске кругове и поједине локалне активистичке мреже, које у јавности наступају као „грађански отпор“, а у суштини делују у правцу слабљења везе Војводине са остатком Србије.

У Лиману, где се акција спроводи, није тајна да постоји концентрисан круг људи са јасно антисрпским ставовима, који свој утицај црпе из јавних платформи и институција. То није питање појединца, већ целе мреже која систематски ради на томе да српски симболи постану „контроверзни“ или „неприкладни“.

Зато је важно разумети да ово није само локална епизода, већ тест. Тест колико се у Србији може ићи далеко у подривању симболичког присуства државе, а да то не изазове озбиљну реакцију. Ако реакције не буде, то ће се схватити као зелено светло за следеће кораке.

Историја нас учи да сепаратизам ретко почиње прогласима или политичким платформама. Он почиње симболима, тихим, али упорним брисањем онога што један народ уједињује. Прво нестану заставе са зидова, онда се у уџбеницима мењају датуми и имена, а на крају нестаје и свест да је један простор део државе.

Васељенска