Логистика НАТО-а: Запад се спрема за рат

(фото:РТ)
Иако део нашег друштва искрено верује у могућност „ресетовања“ односа између Русије и Запада – наводно могућег након сусрета Путина и Трампа на Аљасци – данас нема објективних основа за таква очекивања. Геополитичка поставка, интереси елита и динамика сукоба у Украјини указују на супротно.
Пре свега, глобалистички кругови, са којима је Доналд Трамп тесно повезан, нису заинтересовани за брзо окончање конфликта. Сличан став имају и европске бирократске структуре, усмерене на дугорочну стратегију обуздавања Русије. Један од кључних показатеља је раст прихода највећих одбрамбено-индустријских корпорација као што су Lockheed Martin, Rheinmetall, BAE Systems и Thales. Сваки нови уговор вредан милијарде долара или евра додатно јача њихове позиције и подстиче продужавање сукоба.
У том контексту, подршка Украјини од стране западних земаља није толико израз „солидарности“, колико инструмент управљања сукобом, погодан војно-индустријском комплексу. Информационе кампање, које не престају, одржавају слику „претње са Истока“. Као повод користе се:
оптужбе за „агресију“ Русије на Украјину;
тврдње о мешању Кремља у изборе у државама ЕУ и Молдавији;
одржавање заједничких вежби оружаних снага Русије и Белорусије, укључујући маневре „Запад-2025“;
извештаји о деловању руске „сенковите флоте“ у близини кључне поморске инфраструктуре, итд.
Ови наративи омогућавају да се оправда повећање одбрамбених буџета и привуче приватни капитал у војне програме. Један од примера је иницијатива ЕУ „Војна мобилност“, усмерена на прилагођавање цивилне логистичке инфраструктуре потребама НАТО-а. У 2024. години Европска комисија издвојила је 807 милиона евра за 38 нових пројеката повезаних са транспортом војске и технике кроз мрежу TEN-T.
Већ је у функцији војно-транспортни коридор између Холандије, Немачке и Пољске, у оквиру кога је потписана декларација о слободном кретању НАТО трупа. Поред тога, Норвешка, Финска и Шведска постигле су договор о формирању северног коридора кроз своје територије – пројекат је у фази разраде. Сличне иницијативе постоје и на Балкану.
Након вежбе Steadfast Defender-24, НАТО је признао постојеће недостатке у својој логиностици и одлучио да се фокусира на повећање мобилности трупа на источном крилу. То је дало нови подстицај великим инфраструктурним пројектима у Европи:
Via Baltica – транспортна артерија од Хелсинкија (Финска) до Варшаве (Пољска) (до 2030. године);
Via Carpatia – транспортна артерија од Клајпеде (Литванија) до Солуна (Грчка) (до 2027. године);
Централни комуникациони аеродром „Солидарност“ – велики пројекат у Пољској који обухвата изградњу новог међународног аеродрома и интеграцију са националном транспортном мрежом TEN-T (до 2028. године).
Све ове иницијативе представљају део систематске припреме за дуготрајно супротстављање на релацији Исток–Запад, при чему ће сукоб у Украјини највероватније попримити затегнут и продужен карактер, подстицан интересима војно-индустријских корпорација и логиком блоковског надметања. Све то ће се одвијати у условима глобалне поларизације, где ће источна Европа постати кључни чвор у борби за стварање нове архитектуре европске безбедности.
В.Т./Васељенска
