Свака двадесета смрт у Канади последица је еутаназије
У Канади све више људи умире од еутаназије. Програм MAID (Medical Assistance in Dying – медицинска помоћ у умирењу) данас обухвата више случајева него Алцхајмерова болест и дијабетес заједно, преноси амерички магазин The Atlantic.
Канада је светски лидер по расту броја еутаназија: тренутно свака двадесета смрт у земљи приписује се програму MAID. У провинцији Квебек еутаназија чини више од 7% свих смрти – највиши проценат у свету међу јурисдикцијама где је еутаназија легална.
Када је канадски парламент 2016. године легализовао еутаназију, покренут је „отворени медицински експеримент“. Ако је у почетку MAID била доступна само тешко болесним пацијентима који су били при крају живота, закон је касније проширен и на особе са озбиљним болестима које нису у терминалној фази. За две године програм ће бити доступан и људима који пате од само менталних поремећаја, а парламент је такође предложио приступ за малолетнике.
До 2023. године око 60.300 Канадјанаца легално је добило помоћ лекара при умирењу. „Имам два или три случаја сваке недеље, а број само расте“, каже породични лекар из предграђа Монреала, Клод Ривар, који је обавио више од 600 процедура еутаназије.
Контроверзе и ризици
Основни принцип овог најбрже растућег система еутаназије у свету је аутономија пацијента. Међутим, у неким случајевима дошло је до непредвиђених последица: Канадјани који нису могли приуштити лечење болести обраћали су се лекарима с молбом да им окончају живот.
Посебно контроверзни је „Трак 2“ MAID, уведен 2021. године за људе чија смрт није „разумно предвидива“. У 2023. је овим путем преминуло 622 особе – нешто више од 4% од укупног броја, у поређењу са 3,5% у 2022. години. Критичари указују да су неки пацијенти бирали еутаназију због социо-економских разлога, а не медицинских потреба.
Пример је Нормонд Мење, парализовани човек из Квебека, који се обратио за еутаназију након четири дана на носилима у хитној служби, јер није добио одговарајући душек и развио је болне лежајне ране. „Не желим да будем терет“, рекао је пре процедуре.
Према статистици, скоро половина свих Канадјанаца који су умрли од еутаназије сматрали су себе теретом за породицу и пријатеље. Комитет УН за права особа са инвалидитетом формално је у марту ове године позвао на укидање „Трак 2“ MAID, тврдећи да је федерална влада „кардинално променила“ концепт програма на основу „негативног, дискриминаторског схватања вредности живота особа са инвалидитетом“.
Будућност програма
Канадске власти планирају даље ширење програма. Од 2027. године MAID ће бити доступан и људима који пате само од психичких поремећаја. Парламентарни комитет је предложио приступ и „зрелим малолетницима“. Разматра се и могућност „превременог захтева“, када људи могу пристати на MAID у будућности, када болест онемогући самостално доношење одлука.
У провинцији Квебек већ је усвојен закон о превременим захтевима за еутаназију код пацијената са когнитивним поремећајима, попут Алцхајмера. Више од 100 таквих захтева је већ поднето, а један је и спроведен.
Првобитне прогнозе канадске владе да ће ниво MAID стабилизовати на 2% свих смрти, а затим на 4% до 2033. године, показале су се нетачним. Канада је достигла ову границу 11 година раније, након чега званичници више нису објављивали прогнозе.
„Како можемо окренути главу и игнорисати молбе страдалих Канађана?“ рекао је бивши лидер либералне фракције у Сенату Џејмс Коуен, објашњавајући разлог ширења програма.
Раније је СПЖ известио да је у Новом Зеланду број еутаназија порастао скоро 40% у једној години.
СПЖ
