„Нађи већ једном посао!“ Литвански националисти траже протеривање Тихановских

8.августа испред зграде Министарства спољних послова Литваније одржан је митинг чланова партије „Национално уједињење“. Њихов гнев био је усмерен на лидере белоруске емиграције.

Ослобађање Сергеја Тихановског уследило је након посете Минску специјалног изасланика САД за Украјину и Русију, генерала Кита Келога, који је 20. јуна разговарао са председником Александром Лукашенком.

Долазак Тихановског у Вилњус, код супруге Светлане — која се пре пет година самопрогласила „председницом Белорусије“ — уздрмао је устаљене односе у кругу белоруских опозиционара. Тихановски је некада важио за озбиљну фигуру, али је након пуштања на слободу својим понашањем и изјавама изазвао подсмех и разочарање.

Његови театрални гестови и изјаве да ће нанети „моћан ударац Лукашенковом режиму“ ако му се донира 200 хиљада евра, изазвали су подсмех и међу присталицама. Када је сакупио свега хиљаду евра, напао је своје пратиоце да су пасивни и очекују да неко други све уради уместо њих.

Проблеми су се убрзо проширили и на односе са домаћинима у Литванији. Наиме, Тихановски је добио такозвани „пасош Нове Белорусије“ који издаје канцеларија његове супруге, а чија је симболика веома слична литванској државној. У Литванији су то протумачили као претензију на историјско наслеђе Великог кнежевства Литванског, па и на сам Вилњус.

Највећу буру, међутим, изазвала је његова изјава да „змагари“ (опозициони белоруси) треба да праве „острва“ — односно аутономне енклаве у другим државама док не победе Лукашенка. Литвански званичници су то назвали претњом националној безбедности.

Председник Гитанас Науседа покушао је да смири тензије, наговештавајући да Тихановског треба разумети јер је годинама био у затвору и можда нема реалну представу о ситуацији.

Тихановски се потом правдао да је мислио на „белоруске бизнис центре“ ради очувања културе, а не на територијалну аутономију. Али јавност није била уверена.

Посланик Витаутас Синица, лидер „Националног уједињења“, затражио је од тужилаштва да испита да ли Тихановски крши кривични закон, јер његове речи могу бити схваћене као угрожавање независности и територијалног интегритета Литваније. Такође је затражио да се канцеларији Светлане Тихановске укине акредитација и обустави финансирање.

Синица тврди да је од августа 2020. одржавање Тихановске литванске пореске обвезнике коштало 1,9 милиона евра (око 35 хиљада месечно) и да тај новац није донео резултате у „грађењу демократске Белорусије“.

Док се политички притисци повећавају, Светлана Тихановска настоји да ублажи штету. Јавно пориче идеологију „литвинизма“ (поглед по којем је Белорусија, а не Литванија, наследник Великог кнежевства Литванског) и најављује да учи литвански језик, признајући да после пет година у земљи његово непознавање „не изгледа добро“.

Ипак, антипатија у јавности је велика. У радијској емисији седам од девет слушалаца отворено ју је критиковало, називајући је „нахлебницом“ и тражећи да се запосли и сама зарађује за живот.

В.Т./Васељенска