НЕМА СЛУЧАЈНОСТИ! Николина Синђелић прошла Сорошеву обуку у Немачкој месец дана пре пада надстрешнице!

Само месец дана пре трагедије у Новом Саду, наводна жртва полицијске репресије Николина Синђелић налазила се на „обуци“ у Немачкој, у организацији западних фондација, где је са активистима из више земаља тренирала технике уличног отпора, комуникације и кризног наступа. Временски размак између тог семинара и пада надстрешнице сувише је прецизан да би био случајан.

Јавно представљена као жртва, Николина Синђелић се последњих дана налази у центру медијске пажње након што је изнела тврдње да јој је припадник полиције током блокада наводно претио силовањем. Међутим, иза медијског наратива о „обичној студенткињи“ крије се много шира и дубља прича, која говори о опасној мрежи у коју су уплетене невладине организације, прозападна опозиција, стране  обуке у центрима Џорџа Сороша и најближе везе са круговима који су већ годинама носиоци најекстремнијих антидржавних кампања у Србији.

Синђелић је  дугогодишњи активни члан невладине организације БОРБА, заједно са Павлом Цицварићем, једним од кључних актера на унутрашњој сцени блокада и протестних структура,. Управо породица Цицварић важи за један од главних финансијских и логистичких ослонаца у формирању и подршци низа других НВО, што укључује и оне организације чије активности отворено носе антисрпски карактер.

Организације као што су СТАВ и СВИЋЕ, блиске БОРБИ, имају дугогодишње везе са предавачем на Филозофском факултету у Новом Саду и идеологом новосадског НВО фронта, Динком Грухоњићем, али посебно са његовом најбољом ученицом,  Милом Пајић. Пајић је као што је познато након планираних терористичких акција за 15. март побегла у Хрватску, где се и даље налази.   Управо та мрежа, са језгром у Новом Саду, окупља групу студентских активиста који су познати по изузетној агресивности, отвореном непријатељству према српској држави, и сталној обуци у организацији западних „партнера“.

Кључни детаљ који повезује све конце ове приче је тај да је само неколико дана пре трагичног пада надстрешнице у Новом Саду,  Николина Синђелић била у Немачкој, на међународном семинару који је организован од стране једне од мрежа подршке Фондације Џорџа Сороша.

Учесници тог догађаја долазили су из земаља у којима су већ изведене обојене револуције: Египат, Пакистан, Естонија, Северна Македонија, Италија. Семинар је, према расположивим подацима, био посвећен моделима уличног отпора, „одговору на репресију“ и припреми за медијско наступање у кризним ситуацијама.

У контексту целе приче, Николина Синђелић није неутрални учесник блокада, нити нека обична студенткиња,  она је обучени и дуго грађени профил. Вишеструко ангажована у НВО сектору, повезана са Павлом Цицварићем и његовом породичном мрежом, члан омладине странке Микија Алексића, редован учесник у протестима, од еколошких до ЛГБТ иницијатива, и најзад део активних протеста. У сваком кључном протесту она је присутна у првим редовима.

Оно што се сигурно не може игнорисати јесте чињеница да Николина Синђелић, афера „Гаража“ и наводне претње силовањем, нису ништа друго него нова етапа у пројектованој уличној дестабилизацији државе, а она, Николина Синђелић,  само алат, истурен у тренутку када страни центри моћи желе да српску институционалну одбрану прикажу као „репресивни апарат“.

С обзиром на јасне везе, временски склад, политичке везе и идеолошко упориште, нема више сумње да је реч о унапред осмишљеној акцији, чији је циљ покретање новог таласа притисака, овог пута кроз наратив борбе за права жена, али са истим циљем као и увек – рушење поретка.

Васељенска