Вучић понудио дијалог, блокадери одговорили цинизмом, увредама и намером да наставе да праве хаос!
Када је председник Србије Александар Вучић упутио отворен и транспарентан позив представницима студентско-блокадерског покрета на уживо дебату, без ограничења, пред целом јавношћу, на свим телевизијама и са учесницима које сами изаберу, очекивало се бар пристојно саслушавање. Уместо тога, уследио је талас подсмеха, вређања и провокација.
Био је то тест зрелости. И тај тест блокадери су пали.
Званични налог „FDU у блокади“ упоредио је позив председника са флертом са Меган Фокс. Уместо било каквог озбиљног аргумента, пристигао је талас подсмеха и омаловажавања, који су убрзо прерасли у низ јавних објава у којима се председнику поручује да му је потребна терапија, предлажу му се „хобији“ попут робијања, уз отворене тврдње да је „крв већ проливена“ и најаве да ће „тек доћи прилике“, што више не оставља простора за алузије, у питању је отворена и врло јасна политичка порука.
Из другог центра, „Блокада PFNS“, порука је кратка: „НЕЋЕМО РАЗГОВОР. ХОЋЕМО ИЗБОРЕ.“
Иако су маске одавно скинуте, јасно је да иза ових профила не стоје никакви студенти, нити је реч о борби за истину, већ је реч о организованој акција, политички диригованој, у којој наводна студентска структура служи као параван за прозападну опозицију и интересе који желе обрачун, а не разговор. А жртве надстрешнице биле су само још један изговор ових политичких лешинара.
Јер ако одбијеш дијалог који ти нуди све, јавност, услове, слободу говора, шта онда заиста желиш? Одговор је једноставан: улицу, хаос и коначну ескалацију.
Позив председника није представљао пуку политичку понуду, већ је заправо био озбиљан тест, испит зрелости, одговорности и демократске способности оних који се представљају као носиоци промене. Уместо да ту прилику искористе за размену мишљења и сучељавање ставова, одлучили су се да је претворе у нову платформу за увреде, цинизам и даљу дестабилизацију друштвене сцене.
Зато је тај позив, иако одбијен, постигао најважније: показао је свима у Србији ко заправо жели дијалог, а ко иза приче о правди и отпору крије сценарио у којем се све руши, само да би неко други ушао у седиште власти.
Милутин Недељковић / Васељенска
Добар потез Председника.
Али, са терористима се НЕ ПРЕГОВАРА.
ТЕРОРИСТИ СЕ НЕУТРАЛИШУ.
ВИСОКИ НИВО „АФОРИСТИЧКЕ“ БОРБЕ ПЕНЗИОНЕРА СА „ЂАВОЛОМ“?
У свим средствима информисања најзаступљенија личност је свакако Председник. Он разговара свакодневно на својим телевизијама, понекад и сам са собом и опет му смета опозиција. Честопута изгледа као да се свађа сам са собом. То је било од раније и биће на даље. Докле? Зависи од њега највише, а од нас грађане најмање. Он пали ватру, он је и гаси. Ми служимо да мислимо да доносимо воду и да дајемо елан гаситељу да истраје неограничено, па макар не било ватре и то кроз афоризме:
♦ Власти кажу да су наше пензије највеће у историји. То „потврђују“ празни стомаци пензионера.
♦ Пензионери су најстарији грађани. Њима је потребно мање пара. Штеде.
♦ Пензионери много знају, али уби их деменција, а зашто и да памте.
♦ Пензије су такве какве јесу. Пензионери још охрабрују синове и унучад парама.
♦ Пензони фонд невероватно расте. Зашто? Пензионери највише се селе са овог света.
♦ Пензионери и пензионерке нису једнаки. Пензионерке дуже експлоатишу заслужене пензије.
♦ Пензионери броје око 1,6 милиона, а ПУПС смешта чланове у један комби. Председник један, до њега син.
♦ Пензионере нико не помиње четири године. У време избора постају највећи хероји избора.
♦ Пензионери фрижидере и новчанике активирају једном месечно, али не пуне, пазе их месец дана да се не препуне-која економија.
♦ Пензионери мршаве, а министри и власти се тове. На крају сви су задовољни, који како.
♦ Пензионери имају сјајно опажање. Гласају за оног ко их најбоље лаже. Завидно памћење.
♦ Пензије су редовне и „највеће“, а пензионере оптерећују године и велике(?) пензије. Трају кратко.
♦ In vino veritas est. Пензионери не пију вино и мање их интересује истина. Истина је оно што каже челник.
♦ Пензионери су рационални. Не троше паре више од износа пензије.
♦ Када пензионери потроше пензије, до нове чувају гладну линију.
♦ Пензионери су широкогруди. Отме им се пензија – ништа, рекордно повећање пензије – они не осете. Па шта је то људи?
♦ Све телевизије гледају пензионери, све разумеју, а ништа не чују и не виде. Тако челник постаје најцењенији.
♦ Како су пензије тако велике, пензионери носе мале новчанике. Нешто није јасно?
♦ Вође свакодневно повећавају пензије. Пензионери целе године примају, у динарима, исту пензију.
♦ Ко то лаже пензионере, нико, ко их поткрада, нико, на крају, ко их усрећио – лаж.
♦ Званично, једина популација која је спасила земљу су пензионери. Отета пензија, преживела држава.
♦ Пензије су нарасле. Код неких пензионера траје дан до подне.
♦ Он је формирао овакву владу са 31 министарстава. Да, натерала га нужда.
♦ Са пензијом наши пензионери могу да се сликају, а не могу да плате слике.
♦ Председник замишља да је дијалог кад он говори, а одушевљени слушаоци аплаудирају му.