Дијалог са старцима Јосифом и Јованом: „Главне страсти – гнев и похота“

Настављамо разговор са афонским старцем о страстима и начинима борбе против њих. Данас нам се придружује још један духовни пустињак – преподобни Јован Лествичник.

У претходном разговору са старцем Јосифом говорили смо о томе колико је тешко, али и спасоносно, ући у рајску породицу кроз тесна врата страдања и духовне борбе. Кључ који отвара ова врата је смирење. Без њега свака аскеза је бескорисна.

Стремимо ка духовном савршенству, али нам нешто стоји на путу. Често такве „помоћи“ долазе споља, од ђавола, који све чини да нас сруши са правог пута. Али не мање често против нас се супротставља наша сопствена природа – поражена првородним грехом. Најјасније се овај унутрашњи конфликт показује када је реч о страстима гнева и телесне похоте.

Старец Јосиф недвосмислено истиче:

„Главне страсти, од којих се рађају све друге, јесу гнев и похота.“

Гнев – праведни и грешни

Апостол Павле нас учи: „Гневите се, а не грешите“ (Еф. 4:26). То значи да гнев није увек грех. Блажени Теофилакт Бугарски пише о „граници гнева“, коју преласком човек запада у ропство сопствене злобе.

Постоји појам „праведног гнева“ или „безгрешног гнева“. Првобитно га је Бог унео у човечанску природу као унутрашњу борбу са страстима и демонима. После грехопада све се промени – човек заборавља покајање и излива злобу на ближње. Први пример – Кеин и Авел.

Како се борити с гневом

Старец Јосиф саветује:

„Свим снагама ублажавај гнев кад се јави, и видећеш како ће следећи пут бити слабији. Тако ће цветати плода дуготерпљења – непоколебљивост. Одатле долазе мир и благодат, а за тим сва добра.“

Гнев често настаје од непомирености у речима – сплеткарење и оговарање претварају се у злобу. Апостол Јаков каже: „Језик је огањ, накит неправде“ (Јак. 3:6) и „ко не греши речју, савршен је“ (Јак. 3:2). Молитва псалмопевца нас учи: „Постави, Господе, стражу устима мојим“ (Пс. 140:3).

Старец Јосиф саветује: „Кад те гнев нападне, чврсто затвори уста и не разговарај са онима који те увређују или искушавају.“

Гнев као болест душе

Преподобни Јован Лествичник пореди гнев са болешћу:

„Иритабилност је превремено запаљење срца. Раздражљивост – рђавост душе.“

Покајање захтева велико смирење, а раздражљивост је знак гордости. Исцељење гнева долази кроз трпљење, смирење и кротост:

„Почетак блаженог незлобија – подносити увреде с жалошћу. Средина – бити у њима равнодушан. Крај – прихватити понижења као похвале.“

Похота и телесна страст

Гнев је увек повезан са телесном похотом и гордошћу. Један старец је саветовао: „Где је гордост – тамо је блуд.“

Телесна похота настаје од непомирености тела, као што гнев настаје од непомирености језика. Апостол каже: „Бежите од блудa“ (1 Кор. 6:18). Човек је тело, храм душе, претворио у „легло разбојника“.

Борба против похоте

Старец Јосиф истиче:

„Похота обара јахача.“

Само уздржање и духовни подвиг могу смирити ову страст:

„Када је све усмерено на уздржање, похота не може оборити човека. Тада Бог шаље утеху и цвет чистоте цвета у души.“

Преподобни Јован додаје: ко се подвизава у борби против похоте, награда га очекује на небесима.

Закључци старца

Преподобни Јован примећује: „Сластљубиви штете само себи, гневљиви, као вук, узнемирују стадо и многе душе жалосте.“

Старец Јосиф саветује: „Ништа не умирује гнев и страсти боље од љубави према Богу и ближњем. Љубавом се постиже више него подвигом.“

Старец Јосиф на кратко напушта каливу, али се очекује његов повратак са новим духовним саветима.

Савез православних новинара УПЦ