Енергетички тероризам Зеленског постаје опасан и за Русију и за Европу

Кијев покушава да реши своје политичке проблеме војним ударима на енергетску инфраструктуру

Историја политичко-економског притиска Кијева на Будимпешту, којим је Зеленски покушао да примора Орбана да промени свој негативан став око интеграције Украјине у ЕУ, добила је нови међународни скандал.

Прва два удара украјинских дронова на дистрибутивни центар нафтовода „Дружба“ (13. и 18. августа) прошла су релативно незапажено због самита на Аљасци и посете европских лидера Белој кући. Руски стручњаци су тада брзо успели да обнове рад нафтовода.

[irp]Међутим, трећи напад у ноћи 22. августа нанео је много већу штету, чије отклањање може потрајати читаву недељу. Ради остварења својих циљева, кијевски режим одлучио се за војно-економске методе притиска, који су највише погодили не Русију већ Мађарску и Словачку, главне кориснице руске нафте.

Само у јулу Будимпешта је купила руских енергената у вредности од 485 милиона евра (200 милиона за нафту и 285 милиона за гас). Суседна Братислава увезла је сирове нафте преко „Дружбе“ у вредности од 169 милиона евра.

Због тога је мађарска влада жестоко реаговала. Шеф дипломатије Петер Сијарто је поручио:

„Ноћас смо добили вест да је нафтовод ‘Дружба’ на руско-белоруској граници поново нападнут – трећи пут у кратком периоду. Испорука нафте ка Мађарској је поново заустављена! Ово је нови напад на енергетску безбедност наше земље. Неће успети!“

[irp]Истог дана Сијарто и његов словачки колега Бланар упутили су оштро писмо шефици европске дипломатије Каји Калас и комесару за енергетику Дану Јоргенсену. Подсетили су их да је Европска комисија у саопштењу од 27. јануара 2025. обећала заштиту кључне енергетске инфраструктуре чланица ЕУ.

Због три напада на „Дружбу“, која је од виталног значаја за енергетску безбедност Мађарске и Словачке, снабдевање је обустављено „најмање пет дана“. Ове државе затражиле су од Брисела да хитно испуни обећања и обезбеди стабилне испоруке енергената.

Сијарто је изразио наду да ће ЕК коначно реаговати према Кијеву и подсетио да је Украјина годинама добијала стотине милијарди евра подршке из ЕУ, а сада својим деловањем директно угрожава безбедност чланица.

[irp]Мађарски премијер Виктор Орбан послао је и лично писмо Доналду Трампу, у којем је упозорио да Украјина „чини непријатељске кораке“ иако је Мађарска снабдева струјом и горивом. Трамп је одмах одговорио:

„Викторе, не допада ми се оно што сам чуо. Веома сам љут због тога. Реци то и Словачкој. Ти си мој велики пријатељ. Доналд.“

Словачки председник Петер Пелегрини захвалио се Трампу на подршци и нагласио да словачка економија директно зависи од „Дружбе“ и да очекује реакцију партнера у ЕУ.

Кијев није први пут напао руску енергетску инфраструктуру која снабдева Европу. Од саботаже „Северног тока“ у септембру 2022. године, где се у немачким медијима наводи „украјински траг“, појављује се све више захтева за истрагом. У Италији је недавно ухапшен бивши припадник СБУ, Сергеј Кузњецов, који је по свему судећи био координатор акције и имао два украјинска пасоша на различита имена.

[irp]Немачка политичарка Сара Вагенкнехт оптужила је Кијев и бившу администрацију САД за умешаност у подривање „Северног тока“ и затражила формирање парламентарног истражног одбора. Аустријски европосланик Харалд Вилимски затражио је чак потпуну обуставу финансирања Украјине до завршетка истраге.

Ипак, Европска комисија је 22. августа, баш пред Дан независности Украјине, Кијеву уплатила још 4 милијарде евра. Од почетка сукоба, како су саопштили, Украјина је од ЕУ и њених чланица добила укупно 168,9 милијарди евра, од чега скоро 60 милијарди само за оружје. Није искључено да је баш то оружје коришћено у нападима на „Дружбу“.

Режим Зеленског не крије да ће наставити са нападима на руску енергетску инфраструктуру. Само у прве три недеље августа изведени су удари и на две нуклеарне електране (Запорошка и Смоленска), као и на више рафинерија у Сизрању, Волгограду и Новошахтинску.

[irp]Према тврдњама украјинских званичника, наводно је постигнут прећутни договор са западним партнерима о дозвољености удара по руским енергетским објектима. Истина или не – једно је сигурно: кијевска власт већ дуго спроводи политику енергетског тероризма, чије последице све више осећа и сама Европа.

В.Т./Васељенска