Да ли је Нова.рс портпарол судија који руше Устав по потреби прозападне опозиције и НВО сектора?

нова с руси устав србије 118b07c2-f2ea-4cba-b01d-9f76b1ac7178

(Илустрација: Васељенска)

У временима када би независне институције требало да буду стуб правне сигурности грађана, сведочимо све учесталијем и отворенијем деловању прозападних медија чији је једини циљ урушавање управо тих институција, посебно тужилаштва као уставом утврђене и законом уређене самосталне функције. На удару се ових дана поново нашао главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, Ненад Стефановић, који се, по већ устаљеном обрасцу, медијски оптужује, дисквалификује и подвргава нападима који превазилазе и најосновније стандарде професионализма.

Текст објављен у западном медију Нова.рс, потписан  опет од стране опседнутог Ивана Милићевића, не представља ништа друго до отворени напад на институцију тужилаштва, кроз конструкцију којом се неистинито приказује да Стефановић нема надлежност, ни стручност, да поступа у оквиру онога што му Устав и Закон прописују. Међутим све ове квалификације долазе не само од особе која редовно разговара са непотписаним правним стручњацима а закон и Устав тумачи као тетке на пијаци, већ од страног медија који се ставио у службу портпарола оног дела правосуђа који већ извесно време ради на подривању уставног поретка и рушењу државе из самих институција.

Уместо конструктивне правне расправе, јавности се сервирају злонамерне интерпретације, Милићевић, који видно показује да нема ни елементарно правно знање сам измешта надлежности и тумачи законе супротно ономе што у њима јасно пише.

У овом случају, напад на тужиоца се не дешава јер је прекорачио своја овлашћења, већ зато што је радио свој посао. И то управо онако како Закон о јавном тужилаштву налаже, независно, самостално, непристрасно и у складу са Уставом. Али управо у томе и јесте највећа мука медијских покровитеља блокада и покушаја да по сваку цену изазову грађански рат у Србији, јер ако се инструисани насилници, који су за организаторе читаве ове ситуације, нађу иза решетака, ко ће онда ићи у прве редове да се туче са полицијом или разбија страначке просторије или пали државне установе

Системом – напад је најбоља одбрана, страни медиј Нова С, брани одлуке судија за претходни поступак Вишег суда у Београду, који су својим правним тумачењем направили преседан, уместо да препознају насилничко понашање на јавном скупу као кривично дело из члана 344а, они га квалификују као напад на службено лице. А све то са једним очигледним циљем, да се поступање измести из надлежности Вишег јавног тужилаштва и да се теже последице по извршиоце избегну. Овакво тумачење, иако наизглед строго правничко, суштински шаље поруку да је насиље на улицама, укључујући и напад на полицију, друштвено прихватљиво и правно подношљиво.

Таква порука није само погрешна, она је опасна. Јер кад се полицајци, државни службеници и грађани не осећају заштићено, онда држава губи један од својих темељних механизама, способност да гарантује ред и сигурност. А управо је то оно што је потребно како би ово друштво сигурним ходом крочило у свет анархије и потпуног безвлашћа.

Кроз своју уређивачку политику, Нова.рс не само да напада институције, већ и изврће правне норме, а у исто време себе позиционира као моралну и правну инстанцу. Исто тако, поставља се питање, у чије име говоре аутори таквих текстова? Осим што се за одлуку четири судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, сазнало управо кроз ове медије, да ли те судије имају некакву формалну везу са уредништвом медија који није регистрован уопште у Србији и како је могуће да толико детаљно и координисано заступају позиције које су у опозицији са Уставом Републике Србије?

Оптужбе да Стефановић „не зна своје надлежности“ или „није стручан“ директан су напад не само на њега као појединца, већ на читаво јавно тужилаштво као институцију. Јер уколико се главни тужилац, онај који предводи најважније тужилаштво у држави, третира као институционално неважан, онда је јасна намера да се сви други тужиоци обесхрабре у свом поступању, да се дисциплинују, уплаше и ћуте пред очигледним противуставним одлукама појединих судија.

Такав напад је део стратегије која жели да подрије ауторитет и интегритет тужилаштва, и да од Србије направи правно нестабилан систем у коме се правосуђе води идеолошким, а не правним критеријумима. Баш онако како су то урадиле ове четири судије и како је то подржало некакво неформално тело „струка се пита“.

Управо је то највећа опасност за „европске вредности“ на које се позивају и медији и поједини судије. Јер, европске вредности подразумевају владавину права, институционалну независност, равноправност грана власти и доследну примену закона. Када неки медиј нападне тужиоца јер примењује закон, а подржи судије које истим тим законом манипулишу по потреби прозападне опозиције и оних који насиљем руше уставни поредак,  онда је јасно да је у питању напад на све оно што европски правни систем представља.

Софија Марић / Васељенска