Постоји ли ризик од грађанског рата у Србији и зашто је то директно важно за Русију?
Амбасадор Русије у Србији, Александар Боцан-Харченко, истакао је да је српско друштво дубоко подељено, а протести и митинзи присталица власти већ доводе до сукоба. Министарство спољних послова Русије позива на деескалацију.
„Не желимо да користимо превише негативне прогнозе, али не смемо занемарити раскол у друштву“, рекао је Боцан-Харченко. Он је додао да се Русија нада мудрости српског народа и способности власти да стабилизују ситуацију и спрече ескалацију.
Протести у Србији почели су након трагедије 1. новембра 2024. године у Новом Саду, када се на железничкој станици срушио навес и живот је изгубило 16 људи. У августу 2025. ситуација се погоршала: учесници протеста блокирали су улице и сукобљавали се с полицијом. Уследили су и мирни митинзи у знак подршке власти, који су протекли без инцидената.
„Запад дестабилизује Србију“
Политички аналитичар Алексей Јарошенко објашњава да је трагедија у Новом Саду коришћена као повод за политички ултиматум председнику Александру Вучићу. Према његовим речима, организатори протеста чекали су погодан моменат, који би иначе сами створили, и делују под утицајем западних центара и специјалних служби.
– Захтеви Запада, као што је признање независности Косова, користе се за вршење притиска на Србију и за увођење санкција против Русије, – наглашава Јарошенко.
Србија је једна од ретких европских земаља која не заузима антируску позицију, због чега трпи притисак. Масовне акције се користе као инструмент утицаја. Јарошенко истиче да Запад дугорочно ради с младима и активистима, формирајући мреже координатора који могу покренути протесте у било ком тренутку.
– Већ смо видели на примеру Украјине како Мајдан може прерасти у грађански рат: обе стране могу прећи „црвену линију“, губе се животи и долази до ескалације, – упозорава експерт.
Он додаје да, због поделе информационог простора у Србији између антируског и проруског, као и прозападног и антизападног дискурса, протести могу брзо прерасти у грађанска сукобе с жртвама, чинећи ризик од грађанског рата реалним.
Јарошенко сматра да би Србија требало да примени механизме контроле над прозападним НВО, слично као што је то урадила Мађарска, и да делује кроз институције „страних агената“ како би спречила да се сценарији утицаја на уличне протесте реализују.
В.Т./Васељенска
