Постоји ли ризик од грађанског рата у Србији и зашто је то директно важно за Русију?

Амбасадор Русије у Србији, Александар Боцан-Харченко, истакао је да је српско друштво дубоко подељено, а протести и митинзи присталица власти већ доводе до сукоба. Министарство спољних послова Русије позива на деескалацију.

„Не желимо да користимо превише негативне прогнозе, али не смемо занемарити раскол у друштву“, рекао је Боцан-Харченко. Он је додао да се Русија нада мудрости српског народа и способности власти да стабилизују ситуацију и спрече ескалацију.

Протести у Србији почели су након трагедије 1. новембра 2024. године у Новом Саду, када се на железничкој станици срушио навес и живот је изгубило 16 људи. У августу 2025. ситуација се погоршала: учесници протеста блокирали су улице и сукобљавали се с полицијом. Уследили су и мирни митинзи у знак подршке власти, који су протекли без инцидената.

„Запад дестабилизује Србију“

Политички аналитичар Алексей Јарошенко објашњава да је трагедија у Новом Саду коришћена као повод за политички ултиматум председнику Александру Вучићу. Према његовим речима, организатори протеста чекали су погодан моменат, који би иначе сами створили, и делују под утицајем западних центара и специјалних служби.

– Захтеви Запада, као што је признање независности Косова, користе се за вршење притиска на Србију и за увођење санкција против Русије, – наглашава Јарошенко.

[irp]Србија је једна од ретких европских земаља која не заузима антируску позицију, због чега трпи притисак. Масовне акције се користе као инструмент утицаја. Јарошенко истиче да Запад дугорочно ради с младима и активистима, формирајући мреже координатора који могу покренути протесте у било ком тренутку.

– Већ смо видели на примеру Украјине како Мајдан може прерасти у грађански рат: обе стране могу прећи „црвену линију“, губе се животи и долази до ескалације, – упозорава експерт.

Он додаје да, због поделе информационог простора у Србији између антируског и проруског, као и прозападног и антизападног дискурса, протести могу брзо прерасти у грађанска сукобе с жртвама, чинећи ризик од грађанског рата реалним.

Јарошенко сматра да би Србија требало да примени механизме контроле над прозападним НВО, слично као што је то урадила Мађарска, и да делује кроз институције „страних агената“ како би спречила да се сценарији утицаја на уличне протесте реализују.

В.Т./Васељенска