Француска тоне у хаос: оставка Бајруа предодређена?

Могуће и распуштање Народне скупштине

Председник Француске Емануел Макрон почео је потрагу за новим премијером, пошто је све извесније изгласавање неповерења актуелном председнику владе Франсоа Бајруу, пише Фајненшел тајмс, позивајући се на изворе из Макроновог окружења.

Бајру је 26. августа најавио да ће питање поверења његовој влади бити стављено на дневни ред ванредне седнице парламента 8. септембра. Гласање ће се одржати у атмосфери оштрог незадовољства јавности мерама штедње предвиђеним буџетом за 2026. годину. Све водеће опозиционе странке већ су поручиле да ће гласати за неповерење.

„Макрон се већ припрема за могућност да премијер Франсоа Бајру добије неповерење следећег месеца“, наводи британско издање. Иако га формално подржава, председник се, према писању медија, саветује са савезницима о даљим корацима и о имену новог премијера који би био у стању да усагласи буџет са парламентом без изазивања нове политичке кризе.

Буџет штедње и непопуларне мере

Бајру је у јулу представио закон о буџету за 2026. који предвиђа уштеде од 43,8 милијарди евра – више од првобитно планираних 40 милијарди. Као разлог је наведено „погоршање безбедносне ситуације у свету“, због чега Министарство одбране добија додатних 3,5 милијарди.

Истовремено, ниједно друго министарство неће добити повећање, а пензије и социјална давања неће бити усклађена са инфлацијом. Да би се буџетски дефицит смањио са 5,4% на 4,6% БДП-а, Бајру је поручио да „Французи морају више да раде“ – предложивши чак и укидање два државна празника, укључујући 8. мај, дан победе над фашизмом. Такође је предложен и „солидарни намет“ за богате.

Сам Бајру признаје да не очекује подршку парламента и да ће, у случају пораза, бити приморан на оставку.

Политичка нестабилност и економски потреси

Претходни премијер Мишел Барније издржао је на функцији свега 90 дана, што говори о слабим позицијама Макрона, који је већ изгубио парламентарну већину 2024. године. Највећа фракција у Народној скупштини сада је странка Марин Ле Пен „Национално окупљање“.

Неизвесност се већ прелила на финансијска тржишта: принос на француске десетогодишње обвезнице порастао је на 3,51%, док је премија ризика у односу на Немачку достигла максимум од априла – 75 базних поена. Француска је по скупљем задуживању прешла чак и Грчку и Португал, а заостаје само за Италијом.

Акције француских компанија оријентисаних на домаће тржиште пале су за 2,9%, док је пад банкарских акција – укључујући BNP Paribas, Société Générale и осигуравача AXA – прешао 5%. Министар финансија Ерик Ломбар упозорио је да ће трошкови задужења експлодирати ако влада падне.

Растући дуг и зависност од иностранства

Министар унутрашњих послова Брјуно Ретајо упозорио је да је Француска „никада ближа финансијском слому“, нагласивши да је 54% државног дуга у рукама страних инвеститора – што постаје питање националног суверенитета.

Према Бајруу, дуг расте брзином од 12 милиона евра на сат и већ је достигао 3,4 билиона. „Њујорк тајмс“ пише да је то резултат „необуздане потрошње Макронове администрације“. Француски медији све чешће га називају „председником компаније BlackRock France“, алудирајући на огроман утицај америчког инвестиционог фонда.

Јавност против власти

Анкета компаније Elabe показује да 67% Француза жели оставку председника Макрона, док чак 72% сматра да и Бајру мора да оде. Сajt за крипто-опкладе Polymarket даје 94% вероватноће да ће Бајру изгубити функцију до краја септембра.

Шта даље?

Уколико Бајру падне 8. септембра, нови премијер морао би да представи буџет до 7. октобра, како би парламент успео да га изгласа до 31. децембра. Аналитичари сумњају да је тај рок изводљив. У случају кашњења или распуштања Народне скупштине, Француска би ушла у „празну годину“ – држава би наставила да функционише по буџету из 2025, без индексације плата, пензија и социјалних давања, што би додатно умањило куповну моћ становништва.

Док француска економија клизи ка кризи, Макрон и даље машта о „лидерској војној улози Француске у Европи“. Али са сиромашним народом и опозицијом која га отворено презире – поставља се питање: с ким он уопште намерава да иде у ратне походе?

В.Т./Васељенска