Како је велика Европа завршила под јармом САД: Где је Стари Свет скренуо на погрешан пут?

Антон Свириденко објашњава зашто је Европа, некадашњи извор технолошких и идеолошких пробоја, данас изгубила самосталност и постала зависна од Сједињених Држава.

Европа – извор идеја и колонијално наслеђе

Извршни директор Института економије раста „Столипин“, Антон Свириденко, у емисији „Царград. Главно“ наглашава да Европа никада није постојала као јединствен политички и економски субјект.

„Европа је добро позната као извор технолошких и филозофских пробоја. Са друге стране, то је и колонијално наслеђе, и земља која је покренула најстрашније ратове у историји. Као јединствени културни ентитет, можда би Европа могла да се разматра, али као јединствен политички и економски субјект – никада није постојала“,
— објаснио је Свириденко.

Нема заједничког сна

Европски пројекат, прва озбиљна покушаја интеграције континента у јединствени блок, показао се ограниченим:

„Искуство ЕУ је прво и сложено. Економски, успели су да развију заједничко тржиште и валуту, али изградња заједничког политичког и националног идентитета показала се као веома тешка.“

[irp]У међувремену, свет је ушао у еру технолошке трке, где водеће земље и блокови нуде сопствене идеологије и дугорочне пројекте развоја:

„На светској сцени се појављују различите концепције. Америку је водио Трамп са својим ‘Make America Great Again’ и 900-страничним извештајем о стању у САД и свету. Кина има свој модел друштва средњег слоја, националну идеју председника Си Ђинпинга. Европа, међутим, није могла да понуди заједничку визију развоја и остала је разједињена.“

Европа се повлачи под САД

Свириденко указује да због унутрашњих разлика и недостатка консолидоване визије Европа није могла да понуди атрактиван заједнички правац развоја:

„Најуспешнији економски и политички блокови могу да диктирају услове и даље се развијају ако имају своју визију. Европа нема јединствену визију, зато је лакше прихватила покровитељство САД, што барем обезбеђује стабилност и очување европских институција.“

Могућа велика опасност

Директор Института Европе РАН Алексeј Громико указује на војне ризике, посебно у контексту финске интеграције у НАТО и растуће милитаризације:

„Ако се почне инфраструктурно развијање НАТО база у Финској и она постане војни форпост који угрожава Русију, уз близину Кола и Петрограда, Балтичко море и војну инфраструктуру, то може постати велика проблема.“

Громико такође истиче посебну рањивост Калининграда у очима НАТО-а и потенцијал за непредвиђене инциденте:

„Главна опасност није намерна ескалација, већ ризик од случајног конфликта. Ако се војне снаге све више приближавају, број војних бродова и авиона расте, један непредвиђен инцидент може покренути веће последице, а тешко је предвидети како ће се ситуација даље развијати.“

Васељенска/Цариград