Преминуо студент ком блокадери са Правног нису хтели да помогну! Тврдили да није болестан, него је подметнут
Правни факултет (Фото: Информер)
Студент Правног факултета Универзитета у Београду, изгубио је животну битку са опаком болешћу. За његово лечење била су потребна средства која је сам, са породицом и пријатељима, покушавао да прикупи. Док је свака недеља значила нову терапију, нови бол и све мање времена, студенти у блокади, исти они који себе представљају као морални стуб генерације, одлучили су да му не помогну.
Наиме, предлог да се сав новац који је прикупљен током студентских блокада усмери на лечење њиховог болесног колеге, наишао је на злурадост, теорије завере и директно омаловажавање. Поједини учесници Пленума ,међу њима и Александар Живојиновић звани Ацкела, активиста повезан са Демократском странком, тврдили су да је предлог „удбашка подметачина“. Он је дословно рекао да иза колеге „стоји УДБА“ и да новац не треба да иде њему, већ „његовој странци“.
Уз њега, и неколико студенткиња попут Софије Брајер, ћерке адвоката и члана Ротари клуба, дале су подршку таквом ставу, поручујући да би издвајање новца ослабило блокаду. Најмонструознији део расправе се сводио на коментаре у стилу: „А шта ћемо ми јести ако дамо све паре?“, „Дајте да остане нешто и за нас“, „Можда он није један од нас“.
Све то у тренутку када је, сада већ преминулом студенту, свака терапија значила борбу за још мало живота. Уместо солидарности, добио је сумњу. .
Али када је преминуо, исти ти који су га оставили без подршке, лицемерно су искористили његову смрт, ламентирајући над над „трагичним губитком“ и позивали на минут тишине. Минут тишине за сопствену савест која више не постоји.
Посебно је тешко што у свим тим порукама нема ни помена одговорности. Нико није јавно рекао: „погрешили смо, могли смо да урадимо више.“ Уместо тога, глума солидарности, исте оне која је отказала када је било најпотребније. Иронија је што ће неки од тих људи једног дана бити судије, тужиоци, правници. Људи који ће формално „делити правду“, а данас су одабрали да не поделе хуманост.
Кристијан је био колега. И пре свега ,човек. Његова породица одлучила је да преостали новац усмери на лечење друге деце. Још једна ствар коју нису урадили они који су имали и могућност и новац ,али не и вољу.
Историја се не пише само у књигама, пише се и у ћутању, гласовима који одлучују да не помогну, и минутима тишине који су, нажалост, дошли прекасно, ако су такви студенти наша будућност – боље да је и немамо.
Будући правници, да су бар стандардно образовани, морали би знати да је УДБ-а била
Хрватска и да су челни људи, Здравко Мустач и Јосип Перковић били на челу УДБ-е
и да су они наместили, у договору са Брозом, да УДБ-у сачињавају у највећем проценту
Хрвати, као што је и било. И то јесте наш проблем и тај који је овог јадника набедио да је
удбаш, по логици ствари „дрште лопова“, сам је себе разоткрио. Међутим није Правни
највише под утицајем УДБе и нећете веровати – то је Елктротехнички факултет. Један
од најомиљенијих професора, седмдесетих година био је високи официр УДБ-е. И та
традиција се одржала.
На шта/чега сте спали – објављујете неке преписке либтарда, као да је неког брига шта та стока пише, већ је проваљено да сарађују са свињама из полиције, још 28. јуна ове године, питајте Жунића, ако СИ не верујете. Нека мистериозна сила организује све, одржава комуњарске пленуме, нико од њих није пребиВен од стране свиња из полиције, док рајт-винговци добијају батине и немају простора у медијима. Уместо да објављујете ко их финансира, ви преносите њихове либтардске смс поруке ?