Велика Британија: „пузајућа балканизација“ и енклава за беле

У Великој Британији регистровано је појачано деловање ултрадесничарских група, које настоје да формирају затворене „беле анклаве“. Лидер једне од таквих организација, Сајмон Биркетт, бивши активиста Британске националне партије (BNP) и Националног фронта, покренуо је иницијативу Woodlander (TWI), купујући земљу у више региона, укључујући шумицу близу града Рај у Источном Сасексу.

Циљ је, како наводе активисти, „вратити контролу над земљом, слободама и будућношћу“ за британски народ као „посебну групу“ која обухвата Енглезе, Велшане, Шкоте и Ирце. У локалној штампи ово се повезује са Партиотском алтернативом (PA), највећом ултранционалистичком групом у земљи, која је и даље маргинална.

Демографска промена и мигрантски талас

Према подацима, сваких 11 минута у Британију стиже један мигрант преко Ла Манша, а тренутно се у земљи налази око 745 хиљада нелегалних миграната – више него у Француској. Природни прираштај међу корисним становништвом опао је на ниво из средине XIX века, док мигранти из Пакистана, Индије, Авганистана и Нигерије чине већину нових насељеника.

[irp]Енглеска и Велс су у периоду од марта 2024. до марта 2025. забележиле 9,4 милиона кривичних дела против лица старијих од 16 година, што је пораст у односу на претходну годину, а независни извори наводе да већину чине мигранти.

Балканизација британског друштва

Стручњаци упозоравају да је процес анклавизације (сегрегације по етничкој линији) у порасту. Ови анклави могу деловати „невино“, али често укључују војне или борилачке активности. Слични процеси, мада мање видљиви, дешавају се и у САД, Јужној Африци и источном делу Немачке.

Житељи Британије са дугим стажом све чешће постављају националне симболе – заставе Јунион Џек и крст Светог Ђорђа – као знак очувања националног идентитета. Многи осећају да историјска Енглеска, какву су знали и волели, нестаје.

Идејно наслеђе и страх од „новог света“

Аналитичари и блогери повезују ову динамику са дугорочним плановима промене европске демографије, инспирисаним идејама графа Рихарда Николауса Куденхове-Калергија из 1920-их, који је проповедао стварање „постнационалне Европе“ са униформисаном популацијом, лишеном етничког и културног идентитета.

[irp]У таквом контексту британски ултрадесничари траже „ескапизам“ – повлачење у анклаве за беле као одбрану од глобалних промена и мултикултуралних политика које, како верују, угрожавају национални идентитет.

Проблем, међутим, остаје нерешен: изоловање не елиминише демографске и социјалне промене, већ само одлаже социјалну напетост.

В.Т./Васељенска