Зашто Борис Мајлат не поступа по пријавама о позивима на убиство, изазивање панике и припреме за наоружавање екстремиста?

Само током протекле вечери, на платформама Твитер, Фејсбук и Инстаграм, појавило се више стотина у којима се грађани позивају на упад у институције, на линч полицајаца, позив на наоружавање, као и употребу опасних хемијских средстава. Али као и до сада реакција посебног одељења Вишег јавног тужилаштва за високотехнолошки криминал је изостала.

Након наводно мирног протеста у организацији прозападне опозиције, НВО активиста, зборова и блокадера, синоћ је у Новом Саду поново дошло до организованих напада на припаднике полиције. Све то јер је држава коначно интервенисала и повратила контролу над зградама Филозофског факултета и ДИФ-а, које су месецима биле под блокадом тзв студената у блокади.

Студенти који су блокирали те објекте створили су услове за угрожавање јавног здравља. По наређењу надлежних институција, факултети су очишћени, а студенти који су боравили унутра уклоњени. Али већ неколико сати након тога, испред факултета окупили су се бројни активисти који су после шетње кренули да спроводе насиље.

Истовремено, пре самих уличних нереда, на друштвеним мрежама месецима уназад објављује се на хиљаде претњи и позива на насиље. Преко налога који делују у координацији са групама попут „Студенти у блокади“ и других екстремистичких канала и прозападних медија, позива се на пребијање полицајаца, уништавање имовине, упаде у институције, као и нападе на чланове породица државних функционера.

У неким порукама се чак износи конкретан предлог да се на припаднике полиције баца сона киселина, хемијско средство које изазива опекотине и може довести до тешког телесног оштећења или смрти.

Упркос свему, Посебно одељење Вишег јавног тужилаштва у Београду, одељење за високотехнолошки криминал не реагује. Профили који месецима уназад објављују најтеже облике претњи и позива на насиље и даље су активни. У више наврата су полицијске управе достављале пријаве, али шеф овог одељења, тужилац Борис Мајлат је одбијао да поступа.

У случајевима где су полицијски службеници доставили доказе о лажним вестима, ширењу панике, директним претњама по живот и безбедност, Мајлатово одељење је одбило да подигне оптужнице. У једном случају, када је главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић издао обавезно упутство да се покрене поступак, Мајлат је уложио приговор, а Комисија Високог савета тужилаца прихватила његов став и обуставила процес.

Такво поступање омогућило је стварање атмосфере у којој се организовани позиви на физичке нападе, линч и наоружавање више не третирају као претња, већ као „слобода говора“. На друштвеним мрежама већ се планира нови талас насиља, поједини налози позивају блокадере да у вечерашњу акцију крену наоружани. Реч је управо о особама које су преко друштвених мрежа стекли осећај некажњивости и које су то вербално насиље пренели на улице, верујући да иза себе имају институционалну заштиту. Не зато што су у праву, већ зато што тужилац, Борис Мајлат, задужен за високотехнолошки криминал одбија да ради свој посао.