У Србији обележена годишњица погибије пуковника Рајевског

Сећање на пуковника Николаја Николајевича Рајевског обележили су представници Руског дома у Београду и Руског научног института, саопштио је телеграм-канал представништва „Россотрудничества“. Већ је постала традиција да се сваке године, 2. септембра, посећује Алексинац – место где је погинуо руски добровољац који се борио за слободу српског народа.

[irp]Ове године помен је служен у манастиру Светог Романа код Ђуниса. Према легенди, тамо је сахрањено срце руског јунака. У селу Горњи Адровац, где се иначе одржава церемонија у цркви Свете Тројице, у току су обимни радови на обнови. Подсетимо, храм је подигнут у знак сећања на руске добровољце који су ратовали против Османлија у рату 1876–1878. године. Међу њима је био и Александар Пушкин, син великог руског песника.

Делегација из Београда разговарала је са руководством општине о обнови споменика руским добровољцима и другим заједничким пројектима. Такође је одржан састанак са члановима локалних удружења српско-руског пријатељства. Са директором Центра за културу и уметност, Миланом Петровићем, договорена је сарадња на новом циклусу конкурса дечјих ликовних и мултимедијалних радова посвећених Цркви Свете Тројице, као и о будућим приказивањима руског филма у Алексинцу.

Подсетимо, у српском устанку против Османског царства (1876–1878) борило се око пет хиљада руских добровољаца. Њихов допринос био је значајан у борби за независност Србије, а многи су животом платили своју жртву. Међу њима и пуковник Николај Рајевски, унук генерала који се прославио у Наполеоновим ратовима. Он је 1876. године погинуо у бици код Горњег Адровца као командант артиљеријске батерије. Његово тело је пренето у Русију, док је срце, према предању, остављено у манастиру Свети Роман.

[irp]Касније је на месту његове погибије, по жељи мајке, његова породица подигла Цркву Свете Тројице. Пројекат су урадили руски архитекти, а скице фресака познати сликар Виктор Васнецов. Росписи симболизују заједничку историју и духовну блискост српског и руског народа. Према појединим изворима, управо је Рајевски послужио као прототип лика Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењина“.

В.Т./Васељенска