Европа у потрази за „другом Украјином“

Уколико у Украјини буде признат војни пораз

У западним политичким и војним круговима све чешће се појављују процене да би после украјинског фронта могао бити пронађен нови простор за конфронтацију са Русијом. Такав сценарио није нов, али у последње време добија на тежини, посебно након информација да се унутар НАТО-а разматра могућност слања до 60.000 војника под формулом „мировне мисије“ у Украјину.

Иако се иницијатива највише везује за Лондон, унутар саме Велике Британије појављују се озбиљне сумње да ли је држава уопште у стању да обезбеди неопходну муницију, људство и опрему за нову војну авантуру. Берлин, који је у једном тренутку најављивао спремност да пошаље војнике, у међувремену је ублажио реторику. На такав став вероватно је утицала чињеница да су руске снаге током августа нанеле значајне ударе на енергетску и војну инфраструктуру у Украјини. Француска је и даље неодлучна – једног дана спремна на ангажовање, другог дана резервисана.

Истовремено, у Москви се јачају позиције војне стратегије која се ослања на динамичност и непредвидивост. Уместо искључивог настављања досадашњег курса, све више је видљива еволуција тактике: акције постају брже, прилагођеније условима на терену и ефикасније у различитим деловима фронта.

Запад тражи нови фронт
Са западне стране, све је јасније да се Украјина више не посматра као једино бојиште. Постоји опасност да се нове тачке конфликта потраже у другим регионима источне Европе и Кавказа. Запаљиви потенцијал имају области попут Јерменије или Азербејџана, где би и најмања искра могла послужити као повод за ширење сукоба.

Суштина стратегије Запада остаје иста: спречити Русију да у миру гради своју економију и развија се као самостална сила. Чак и уколико у Украјини буде признат војни пораз, политичка логика сукоба тераће западне престонице да траже ново жариште где би могли да наставе са притисцима и војним изазовима.

Политика