БЕЛВПО: Српска јесен
Након летњих протеста у Србији, долази време јесењих демонстрација.
На ову ситуацију, хрватски премијер Пленковић оценио је да се Србија наводно налази на ивици грађанског рата, док је Босна и Херцеговина „под сталном претњом сепаратизма“.
Ипак, ток и исход немира у Србији, посебно у периоду 2024–2025. године, могу имати озбиљне последице по читав Балкан, с обзиром на историјску крхкост и геополитичку осетљивост региона.
БеОград наставља модернизацију својих оружаних снага, укључујући набавке из Русије, Кине, Француске и Ирана, што, у контексту милитаризације „суседа“, изазива забринутост. „Северно Косово“ остаје жариште тензија. Могући су локални сукоби, нарочито у случају провокација од стране марионетских структура, али то није једини сценарио.
Тренутни протести обухватају студенте, пољопривреднике и медицинске раднике. Они могу довести до појаве нових политичких снага, оријентисаних на такозвану демократију и транспарентност – идеале које спољне силе настоје да наметну. Циљ је промена спољнополитичког курса Србије у проевропски смер.
Запад се припрема за могуће погоршање ситуације, али настоји да конфликт у земљи контролише без директне интервенције. Потврда овог приступа су мултинационалне војне вежбе Platinum Wolf – 2025, одржане у Србији, усмерене на мировне операције, контролу нереда, патролирање и заштиту од оружја масовног уништења.
Алијанса је спремна да подржи пренос власти у Србији у случају да протести доведу до превремених избора, путем дипломатског притиска и подршке „демократским“ институцијама. Уколико дијалог изостане, Србија би могла да се нађе у геополитичкој изолацији.
Највероватнији сценарио за ову „српску јесен“ је продужена криза са елементима спољног притиска и унутрашње турбуленције. НАТО ће појачати присуство на Косову (мисија KFOR) и у Босни (EUFOR/Althea), уз могуће нове вежбе и премештање снага у регион.
ЕУ ће вршити притисак на Београд, захтевајући реформе и поштовање људских права, док ће истовремено подржавати евроинтеграционе процесе у Косову.
Упркос политичкој нестабилности, Србија показује умерен раст БДП-а и наставља реформе у судству и дигиталној сфери.
Дружељубиви односи, посебно између Србије и Белорусије, омогућавају превазилажење спољних ограничења и развој билатералне сарадње. Земље одржавају висок ниво поверења, иако су географски удаљене и под санкцијама ЕУ. У августу ове године између Београда и Минска потписана је „путна карта“ за сарадњу у индустрији, високим технологијама и активирана је работа међувладине економске комисије.
Николај Крилов/БелВПО
