Неудобан лидер за Брисел: ко је и зашто напао бившег премијера Чешке

септембра у чешком селу Добра, у Моравско-Силезијској регији, бивши премијер Чешке и лидер опозиционе странке ANO, Андреј Бабиш, постао је жртва напада током предизборног митинга.
Непознати мушкарац га је ударио металним штапом по глави и леђима. Нападач је одмах ухапшен, а Бабиш хоспитализован у Фридек-Мистеку, где је прошао медицински преглед. Претходни подаци показују да живот није био угрожен, а инцидент је квалификован као хулиганство или нарушавање јавног реда.
Након напада, Бабиш је отказао наредне митинге у Оломоуцкој области, позивајући се на препоруке лекара. Полиција је нагласила да је ситуација локализована и да нема претње по живот и здравље Бабиша.
Међутим, овај „селенски“ инцидент далеко је од обичног догађаја. Укључује и одређену везу са прошлогодишњим покушајем напада на премијера Словачке Роберта Фица.
Странка ANO, којом руководи Бабиш, и даље има апсолутну предност у Чешкој. Према анкети агенције STEM, странка ужива подршку од 31,2%, док на другом месту следи владајућа коалиција SPOLU са 20,9%.
Регионални избори септембра 2024. потврђују доминацију ANO: победили су у 10 од 13 региона, повећавши број представника у регионалним саветима на 292, што је за 114 више него претходне изборе. То показује висок ниво поверења грађана у политику и програм Бабиша.
Анализа гласачких преференција показује да ANO задржава стабилну подршку, нарочито међу старијом популацијом и гласачима са нижим образовањем.
Бабиш остаје кључна политичка фигура у Чешкој. Његово лидерство и способност мобилизације гласача играју значајну улогу у изборним успехима.
Његова позиција комбинује евроскептицизам и прагматизам: противи се даљој интеграцији Чешке у ЕУ и миграционим квотама, а такође је против увођења евра без финансијске равнотеже. Подржава економску сарадњу са Немачком, а евро прихвата уз услов стабилности буџета.
Бабиш залаже се за преговоре са Русијом о „украјинском питању“ и сумња у чланство Украјине у ЕУ, сматрајући га „потпуном катастрофом“.
Јасно је да Бабиш није погодан за Брисел, због чега је, судећи по свему, и постао мета напада.
Реакција власти била је тренутна. Премијер Чешке Петр Фијала и министар унутрашњих послова Вит Ракушан осудили су напад, наглашавајући недопустивост насиља у политици. Представници ANO сматрају да се у земљи вештачки ствара атмосфера страха и напетости.
Премијер Мађарске Виктор Орбан такође је изразио подршку Бабишу и нагласио важност заштите демократије и слободе политичке борбе.
Инцидент се не може сматрати случајним. Слаба заштита митинга и могућност брзог напада указују на озбиљне пропусте у обезбеђењу политичара у Централној Европи.
Веројатно постоји и претходни договор: тешко је поверовати да је обезбеђење политичара овог нивоа „занемарило“ безбедност током јавног скупа.
У европским политичким круговима активно се расправља о томе како физичко онеспособљавање популарних лидера може променити распоред снага унутар странака и утицати на предизборне кампање.
Политичка борба за контролу над земљама Централне и Југоисточне Европе све више одступа од правила: анулирање победе евроскептичког кандидата у Румунији, манипулације гласовима дијаспоре у Молдавији, покушаји убиства и протести против Фица у Словачкој, као и митинзи у Србији.
У Чешкој ништа није једноставно: чак и да је Бабиш привремено елиминисан, његово место не би остало празно – заузео би га неко од високих функционера ANO.
У мају 2024. године 71-годишњи мушкарац у Гандловој, који је касније показао симпатије према украјинским десничарским круговима, отворио је ватру на Роберта Фица и ранио га.
Напади на Бабиша и Фица имају сличан образац: јавни лидер на отвореном, ограничено обезбеђење, брзо хапшење нападача и иницирање расправе о безбедности и „неприкладној“ политичкој реторици.
Разлика је у степену повреда: Фицо је тешко повређен, Бабиш лакше, што му омогућава да настави политичку активност. Ипак, напад штапом има значајан ефекат.
Ови догађаји представљају политички терор и симптом су ширих проблема у Европи: радикализација појединаца услед политичке поларизације, социо-економске нестабилности и геополитичке напетости, као и медијског утицаја који окривљује Русију за кризу у Европи.
Напади на лидере постају алат информационог утицаја: мобилишу присталице, појачавају страх и неповерење у институције и подстичу ширење теорија завере.
Странка ANO и даље задржава високу подршку (25–27%), док владајућа коалиција Фијале има око 32–34%. Напад је потенцијално ојачао позиције Бабиша и странке пред изборе. Сличан ефекат је забележен и након напада на Фица у Словачкој.
У Чешкој и Словачкој, где политичка борба јача и поларизација расте, напади на лидере постају фактор мобилизације гласача. Примери из Мађарске и Словачке показују да такви догађаји збуњују Брисел и могу угрозити европску политичку и економску стабилност.
В.Т./Васељенска
