Петричковић: Последице блокада очигледне, на ФПН остао већи број уписних места

Законом је забрањен политички активизам на факултетима, подсетио је професор Факултета политичких наука

Професор Факултета политичких наука у Београду Милан Петричковић изјавио је данас, поводом почетка пријемних испита за други уписни рок на факултете, да су последице вишемесечних блокада и протеста већ видљиве с обзиром на то да је од првог уписног рока остао већи број уписних места за други уписних рок на појединим одељењима тог факултета што се није догодило у последњих неколико година.

„Сада се очекује да та празна места у зависности од спектра интересовања и колико буде заинтересованих потенцијалних кандидата за индексе на мом факултету, да ће они добити шансу. Ово је нешто што се догађа по први пут у последњих неколико година као директна последица блокада, да је остао већи број уписних места за студенте који то желе”, рекао је он за Танјуг. Петричковић је напоменуо да је смањена заинтересованост студената за упис на факултете „колатерална штета” свега што се дешава претходних 10 месеци.

Коментаришући то што су декани Филозофског факултета и Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду, Миливој Алановић и Патрик Дрид, ушли у зграде ових установа и избацили напоље студенте у блокади који не дозвољавају колегама да наставе студије, Петричковић је рекао да је овакво реаговање декана потпуно оправдано и да је требало много раније да се догоди зато што је недопустиво да мањина студената којима циљ није студирање, већ политичка артикулација, блокира рад факултета.

Поручио је да је тај облик опструкције наставе оном већинском делу студената који желе да студирају, кршење аутономије и рушење универзитета.

На питање да ли може разговором да се успостави неки модел који би омогућио и право на протест и право на нормално одвијање наставе, Петричковић је изјавио да иако је дијалог једини исправан начин и пут да се дође до заједничког решења, овде је проблем што се флагрантно крши закона, јер Законом о универзитету нигде блокаде нису прописане.

Како је навео, иако протести постоје као модел који може да се примени зарад постизања некаквих циљева, и то примарно оних који се тичу студентске популације, животног стандарда, начина квалитета студирања, овде је у питање нешто сасвим друго што се коси са Законом о универзитету, што руши аутономију универзитета.

„Због тога сматрам да овде држана мора да буде доследна у смислу функционисања институција и заштити како имовину тако и интегритет слободе кретања, права на рад, права на достојанство како наставника тако и студентске популације”, поручио је он.

Одговарајући на питање да ли са правом постоји страх од понављања насилних сцена у Новом Саду и новог покушаја насилног упада на Филозофски факултет и ДИФ с обзиром на то да су новосадски студенти у блокади позвали на протест који ће бити одржан вечерас, Петричковић је рекао да из досадашњег искуства постоји одређена сумња да може да дође до некакве радикализације с обзиром на то да је до сада много пута виђена примена анархистичких хулиганских метода, као и напад на полицију.

Додао је да овде највећи проблем нису студенти који су у блокади, већ политички представници и људи из опозиције који једино што могу да понуде, наводно у име студената, је одређен облик агресије, насртаја на имовину и интегритет људи који се налазе на факултету, што је апсолутно недопустиво.

„Сматрам да овде највише треба да реагује полиција у домену прописаних законских овлашћења, јер то би била једина ваљана метода. Ако се ово буде допустило да постане одређена врста праксе, залазимо у једну не само кризу наставка рада на универзитету, већ један шири контекст друштвене глобалне кризе у нашем друштву”, оценио је професор, преноси Танјуг.

На питање да ли су захтевом за расписивање ванредних парламентарних избора студенти прешли границу академског протеста, Петричковић је напоменуо да су студенти у блокади давно прешли ту границу с обзиром на то да је законом забрањен политички активизам на факултетима. Овде се ради о одређеној врсти политичких апетита и нема никакве везе са студијама и факултетом, оценио је професор и додао да би то требало што пре да се санкционише и да полиција крене у форму функционисања како се не угрозио будући развој образовног процеса у Србији. „Неопходно је да се што пре успостави нормализација на универзитету и рашчисти да то није простор за бављење политиком. Тим младим људима који у оквиру универзитета покушавају да се баве политиком то није забрањено, али не у згради факултета и не противзаконито, већ те своје политичке идеје могу да понуде у форми политичког активитета, али ван универзитета”, нагласио је Петричковић.

Политика