„Златни лав” живој филмској легенди

У част Ким Новак и документарац „Вртоглавица Ким Новак”, Гасу ван Санту награда „Страст за филмом”, а Џулијану Шнабелу „Слава филмском ствараоцу”

82. ВЕНЕЦИЈА

Венеција, Лидо – Посебан је то осећај био видети на сцени Палате филма на Лиду живу и још веома живахну филмско-историјску легенду каква је глумица Ким Новак (92). Расположена и насмејана примила је „Златног лава” за животно дело не кријући да је, како је рекла, признање за свеукупан опус у овом тренутку њеног живота остварење сна. И заиста јесте. Сви бисмо ми волели да доживимо њене године, на ногама и са великим признањем у рукама.

Обраћајући се на сцени фестивалски челник Алберто Барбера је, између осталог, рекао да је Ким Новак била и остала „једна од најомиљенијих икона читаве ере холивудских филмова, од свог срећног дебија средином педесетих до свог прераног и добровољног изгнанства из позлаћеног кавеза Лос Анђелеса”. Новакова се није уздржавала од критиковања студијског система, избора улога, кога је пуштала у свој приватни живот, па чак и свог имена Мерилин Полин, које је промењено да не би било повезивано са Мерилин Монро. Захваљујући својој бујној лепоти, способности да оживи ликове који су били наивни и дискретни, као и сензуални и мучени, и заводљивом, а понекад и тужном погледу, била је цењена од стране неких од највећих америчких редитеља тог периода: од Билија Вајлдера, до Ота Премингера, Роберта Олдрича, Џорџа Сиднија и Ричарда Квајна са којим је снимила незаборавне романтичне комедије „Ловци на срећу”, „Књига и свећа”, „Странци када се сретнемо” и „Злогласна газдарица”, али ће њен лик заувек остати повезан са двоструким ликом који је играла у Хичкоковом филму „Вртоглавица”. То је постала улога њеног живота.

У част Ким Новак приказан је документарни филм „Вртоглавица Ким Новак” Александра Филипа, снимљен у ексклузивној сарадњи са њом. У филму су сабране све њене улоге, њена размишљања и њене битке, као и освајање заслуженог места у филмској историји уз све поштовање и уважавање и критичара и филмске индустрије, али и гледалаца свих генерација.

Венецијански фестивал приредио је омаж и америчком редитељу Гасу ван Санту, уручивши му „Кампари” награду „Страст за филмом”, која се даје у част талента, посвећености и смеле уметничке визије оних који страст трансформишу у покретачку креативну снагу. Ван Сант, творац филмова од „Каубоја из драгстора” до „Мој приватни Ајдахо”, од „Слона” до „Млека”, јединствен је филмски стваралац у пејзажу савремене кинематографије. Он комбинује дубоко независну перспективу са изванредном способношћу повезивања са публиком. Његов филм се слободно креће између холивудског система и кругова филмских есеја, поштујући правила индустрије, али никада не дозвољавајући било каква спутавања. Његова филмографија смењује минимализам и класично приповедање, квир филм и политичку нарацију, без напора прелазећи и у сликарство, фотографију и музику.

Четрдесет година након свог првог играног филма, Ван Сант остаје потпуно активан уметник, непрестано способан да поново активира машту, о чему сведочи и његов последњи филм „Мртвачка жица”, који светску премијеру управо има на 82. „Мостри”. То је прича о Ентонију Г. Тонију Кирицису, бившем предузетнику за некретнине, који је 1977. године узео хипотекарног банкара за таоца у канцеларији у центру града. Кирицис, верујући да је преварен за новац, наоружао се пререзаном сачмарицом причвршћеном за „мртвачки штап” око сопственог врата, захтевајући извињење у виду пет милиона долара и имунитет од кривичног гоњења. Врло добар и занимљив филм.

„Картијеову” награда „Слава филмском ствараоцу” ове године је уручена америчком редитељу и сликару Џулијану Шнабелу, а ову свечаност пратила је и светска премијера његовог новог филма „У Дантеовој руци” са Оскаром Ајзаком, Ал Пачином, Мартином Скорсезеом, Џоном Малковичем и Џерардом Батлером. Заснован на роману Ника Тошеса, овај филм прича о рукопису поеме „Божанствена комедија” Дантеа Алигијерија, који пролази пут од свештеника до шефа мафије у Њујорку како би се потврдила његова аутентичност. Сваки од Шнабелових филмова, па и овај, свет је за себе. Ниједан није сличан другом са његовим потписом.

Није случајно што су већина њих заправо портрети уметника и страствени прикази уметничког процеса. Шнабелов филмски рад, колико издашан, толико и дивље маштовит, представља дар кинематографији артикулисан кроз потпуно оригиналан језик. И зато је цењен и зато су вољени његови филмови „Баскијат”, „Пре него што падне ноћ”, „На капији вечности”, „Искупљење”, „Ронилачко звоно и лептир”, а његови поштоваоци волеће и „У Дантеовој руци”.

Политика