Парада у Пекингу — изазов хегемонији САД

Западна штампа о војној моћи Кине и политичким порукама са свечаности

Војна парада у Пекингу 3. септембра, поводом 80 година од завршетка Другог светског рата у Азији, изазвала је озбиљну забринутост на Западу, пре свега у Пентагону. Народноослободилачка армија Кине том приликом први пут је приказала нову интерконтиненталну балистичку ракету подморничког базирања JL-3, која је постала основа кинеског стратешког одвраћања на мору, пише војни магазин Military Watch.

[irp]Према наводима стручњака, JL-3 има знатно већи домет од претходне верзије JL-2, што омогућава кинеским подморницама да погађају циљеве у Европи и континенталним САД из акваторије североисточне Азије.

Пажњу западних аналитичара привукло је и представљање новог танкера за ваздушно допуњавање YY-20, који у великој мери проширује радијус дејства кинеских бомбардера H-6 и јача могућности кинеског ратног ваздухопловства.

Италијански Giornale истакао је да је на паради први пут представљено „тројство“ стратешких нуклеарних снага — копнене, поморске и ваздушне компоненте — што је Пекинг оценио као кључну стратегију за одбрану суверенитета. Поред JL-3, приказане су и ракете DF-61, DF-31, као и хиперсоничне YJ-21 и DF-17.

Foreign Policy је закључио да „парадa показује како је однос снага у региону неповратно промењен“, а Кина више није само „копија Запада“, већ земља која сама убрзано уводи војне иновације.

Посебну пажњу изазвало је присуство лидера Русије, Северне Кореје и Ирана. New York Times је оценио да је реч о сигналу формирања „осовине“ држава које су спремне да оспоре америчку доминацију. Према листу, сарадња Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје већ је оснажила њихове позиције у сукобима, а посебно на украјинском фронту.

Guardian је подсетио да су Путин, Си и Ким први пут заједно наступили у јавности, што је протумачено као демонстрација јединства у борби за утицај. Француски Figaro и британски Economist нагласили су да је Путин искористио прилику за нове енергетске споразуме, док је Ким Чен Ун присуствовао кинеској војној паради први пут у историји.

[irp]Сам председник САД Доналд Трамп у шаљивом тону је поручио преко Truth Social да поздравља кинеског лидера, али и да „поздрави Путина и Кима док спремају заверу против Америке“.

У Русији, пак, парада је оцењена као „сјајна“ и „на високом нивоу“. Владимир Путин је подсетио да обележавање 80-годишњице победе има дубок значај и за Русију и за Северну Кореју, које су такође учествовале у борби против нацизма и милитаризма.

Закључак који из параде извлачи велики део западне штампе јесте јасан: свет се неповратно променио, а америчка хегемонија све отвореније добија изазивача у облику Кине и њених савезника.

В.Т./Васељенска