„Макроне, иди!“ – Француска у политичкој кризи: Влада пада, а председнику прети импичмент

Протести у Паризу добили су драматичан ток прошле суботе, када су демонстранти узвикујући „Макрон, иди!“ захтевали одмах смену власти. Лидер странке „Патриоти“ Флориан Филиппо, организатор скупа, пред окупљенима је истргао заставу ЕУ, назвавши је „симболом рата“.

„Моја порука Макрону – треба да оде!“ – рекао је Филиппо новинарима и објавио саопштење на друштвеним мрежама.

Истовремено, Национално скупштина Француске је изнела вотум неповерења влади на челу са премијером Франсоа Баируом. То је четврти кабинет који пада у последњих 20 месеци. Против владе су гласали посланици најпопуларније данас партије „Национално удружење“ и остали опозициони посланици. У Петој републици, премијер никада раније није губио гласовање о поверењу, што чини овај догађај историјским.

Баиру је упозорио парламент:

„Отпуштање владе неће решити дуготрајне проблеме Француске. Трошкови ће расти, а терет дуга постаје све тежи.“

Међутим, посланици га нису послушали. Мануел Бомпар из партије „Непослушна Француска“ оценила је пад владе као олакшање за многе Французе. Лидер опозиционе партије „Национално удружење“ Џордан Бардела позвао је Макрона да или распусти парламент, или поднесе оставку и распише ванредне председничке изборе.

Жан-Люк Меланшон, лидер партије „Непослушна Француска“, најавио је да ће 23. септембра у парламенту покренути процедуру импичмента председника Макрона.

Незадовољство грађана повезано је са непопуларним планом Баируа за уштеде у државном буџету од 43,8 милијарди евра, с циљем смањења јавног дуга (3,3 трилиона евра) и борбе против дефицита. Планом се предвиђало смањење радних места у државној управи, умањење издатака за здравство, замрзавање плата одређених чиновника и ограничавање социјалних исплата, укључујући пензије. Поред тога, предвиђена је укидање два државна празника – Ускрсног понедељка и 8. маја.

Иако су штедње биле драстичне, влада је наставила да повећава војне расходе, позивајући се на „руску претњу“. Одбрана је била једина област у којој буџет расте – за 6,5 милијарди евра.

Аналитичари сматрају да Макрону сада остају две опције: распустити парламент и расписати ванредне изборе или сам поднети оставку. Опозициона партија „Национално удружење“ нуди своје кадрове, али због подела у парламенту и судских забрана, шансе за брзо формирање владе су мале.

Финансијска и економска ситуација додатно оптерећује земљу: дефицит буџета 2024. достигао је 168,6 милијарди евра (5,8% БДП), државни дуг је 3,35 трилиона евра (116% БДП), а трошкови камата су порасли са 26 на 66 милијарди евра, што премашује буџете за образовање и одбрану.

Пад стандарда и губитак поверења у власт огледа се и у анкетама: Макрон ужива поверење само 15% бирача, а Баиру 14%, што је историјски низак ниво популарности.

Политички колапс погоршала је Макронова неспособност да усмери пажњу јавности са економске кризе на спољну политику и његове контроверзне изјаве о „руској претњи“ као узроку проблема Француске.

Друштвени немири настављају се кроз покрет Bloquons tout („Заблокирајмо све“), који је најавио блокаду земље 10. септембра као протест против предложеног буџета.

Међународни медији указују да политичка криза у Француској открива дубоку подељеност између народа и политичара, а економска неправда и растућа концентрација богатства додатно подстичу незадовољство.

Француска се данас налази у политичком и економском ћорсокаку, док је и цела Европска унија погођена кризом, настављајући убрзану милитаризацију и подстицање Кијева на сукоб са Русијом.

В.Т./Васељенска