80. Генерална скупштина УН: да ли ће бити последња?

Поједини политичари упозоравају да је некада утицајна међународна организација данас већ мртва.

9.септембра 2025. у Њујорку је почела са радом 80. јубиларна Генерална скупштина УН. Организација је основана 1945. године на конференцији у Сан Франциску, као наследница Лиге народа. Њена мисија била је изградња новог светског поретка након Другог светског рата. Данас УН окупља 193 државе.

Криза УН и блокада Савета безбедности

Систем који је постављен након 1945. све више губи на снази, посебно после распада СССР-а. Савет безбедности готово је у сталном „парализованом“ стању, јер за сваку одлуку потребан је консензус сталних чланица (САД, Велика Британија, Француска, Русија, Кина). Право вета користи се готово увек, нарочито од стране САД које блокирају све резолуције усмерене против Израела.

Амерички председник Доналд Трамп одавно доводи у питање чланство своје земље у УН, сматрајући да Вашингтон финансира организацију која делује „антиамерички“. Америчка задужења већ премашују 1,5 милијарди долара, а добровољни прилози су укинути. Поред тога, САД све чешће одбијају да дају визе представницима који долазе у Њујорк на заседања.

У Конгресу се већ разматрају нацрти закона којима би Америка у потпуности изашла из УН и већине међународних конвенција које ова организација усваја.

Главне теме јубиларне седнице

Атмосфера је напета и тешко да би се могла назвати свечаном. Кључне тачке дневног реда су:

Реформа Савета безбедности, који је практично нефункционалан.

Блискоисточна криза – однос Израела и Палестине.

После такозваног „12-дневног рата“ између Израела и Ирана у јуну ове године, свет страхује од ширег сукоба који би могао да прерасте у глобални. Уочи саме скупштине, премијер Израела Бењамин Нетанјаху најавио је нови напад на Газу, чиме је поново игнорисао бројне резолуције УН.

Палестина као држава – нови талас признања

До сада је Палестину признало 148 држава чланица УН, међу њима Русија, Кина, Индија, већина афричких и латиноамеричких земаља, као и неке европске државе (Шведска, Шпанија, Ирска, Норвешка, Словенија, Пољска). Очекује се да ће на овој скупштини то учинити и Француска, Велика Британија, Канада, Аустралија и друге западне земље. Нетанјаху је овакве потезе назвао „антисемитизмом“.

Поделе унутар Запада

Све је приметнија пукотина између САД и Европе. Док Вашингтон наставља безрезервно да подржава Израел, западноевропске државе све чешће стају на страну Палестине. Велика Британија и Француска већ су Израелу ускратиле учешће на војним сајмовима, док је Шпанија увела потпуну забрану извоза оружја. Постоје чак и најаве о могућим економским санкцијама према Тел Авиву.

Турска: УН су „мртве духом“

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган истакао је да УН нису у стању да зауставе израелски геноцид у Гази:

„УН, чему служиш ако не можеш да зауставиш геноцид? Шта ће нам зграде у Њујорку ако судбина света зависи од пет сталних чланица Савета безбедности? УН не може да заштити чак ни сопствене запослене. Организација је мртва духом.“

В.Т./Васељенска