Непал у пламену: зашто је забрана друштвених мрежа изазвала бунт зумера

8. септембар 2025. године ући ће у историју Федеративне Демократске Републике Непал као дан почетка страховитих масовних немира који су захватили више градова и однели најмање 22 живота. Током протеста премлаћен је министар иностраних послова, убијена супруга бившег премијера, поднео је оставку министар унутрашњих послова, сви чланови опозиционе Национал-демократске партије напустили су своје функције, из затвора у Латитпуру побегле су стотине затвореника, а запаљен је чак и аеродром. А то је само биланс до вечери 9. септембра. Шта ће уследити наредних дана, тешко је и замислити.

На улицама су данас углавном млади — представници такозване генерације Z, рођени након 1997. године, у време експанзије дигиталних технологија. Они руше административне зграде, пале аутомобиле, сукобљавају се са војском и захтевају нове изборе и формирање „нове власти“.

Због драматичне ситуације, Министарство иностраних послова Белорусије издало је саопштење својим држављанима у Непалу, саветујући им да поштују комендантски час, избегавају протесте и у Катманду путују само ако је неопходно.

Електронска зависност као окидач

Политичке и економске проблеме Непала оставимо политолозима. Оно што је очигледно јесте да је директан повод за немире била — блокада готово свих друштвених мрежа у земљи.

Почетком месеца влада је затворила приступ за 26 платформи и апликација, међу њима Facebook, Instagram, WhatsApp, YouTube, X, Reddit, LinkedIn и друге. Као разлог наведена је борба против превара, говора мржње и ширења дезинформација, као и непоштовање обавезе да се ове компаније званично региструју у Непалу у предвиђеном року.

8.септембра, након што су остали „одсечени“ од интернета, млади су кренули ка згради парламента у Катмандуу. Акција под називом „Револуција генерације Z“ врло брзо се претворила у насилне протесте.

Шта ово говори о друштву?

Наравно, узроци кризе дубљи су од саме забране друштвених мрежа — у питању је и неефикасност власти, корупција, непотизам и дугогодишње незадовољство. Али значајно је да је управо „искључење“ интернета било окидач за експлозију насиља. Многи млади људи, навикнути да своје време проводе у виртуелном свету, избегавали су активан друштвени и политички живот. Када им је тај свет нагло одузет, наступила је агресија.

Влада је убрзо вратила приступ свим друштвеним мрежама, али тиме није успела да смири ситуацију. Протести су настављени, а будући ток догађаја остаје непредвидив.

Поука

Главна поука је да са младима треба радити систематски: учити их да критички размишљају, разликују истину од лажи, да своје незадовољство исказују на законит начин, а не уличним насиљем. Друштво које омладини не дозволи да потпуно потоне у виртуелни свет, лакше ће избећи овакве драматичне кризе.

Сергеј Шевченко/Минска правда