Ново лице нове Европе

Ови видео снимци сада постају вирални на интернету. Неки су огорчени, неки су шокирани, али већина их већ прегледа као и обично. Шта се може? Европа. Да, тако то сада изгледа. И није ствар у боји коже или чак карактеристичном акценту људи на овим снимцима. Нисмо расисти, зар не? Ствар је у томе што се они чак ни не понашају онако како су навикли у земљама из којих су дошли. Понашају се много горе. Као да им је било шта дозвољено. А то, авај, није далеко од истине.

Живео сам довољно дуго да се сећам једне друге Европе. Година је 1996, ја сам школарац у Паризу, увече зовем са уличне телефонске говорнице (ох, та дивна ера пре мобилних телефона!). Група црних тинејџера мојих година се мота поред говорнице, и имамо договор: ако си већ звао, а новчићи убачени у аутомат још нису потрошени, не спушташ слушалицу, већ је предајеш следећој особи. Ја њима, они мени. Учтиво, културно. Ништа посебно, али данас би ми такви тинејџери једноставно отели телефон из руку. Шта се променило?

2015, Берлин, сам почетак миграционе кризе. Избеглице су свуда у вестима. Мој син има четири године и брзо расте. А моја жена ми каже: „Хајде да однесемо његове ствари и играчке у станицу за помоћ?“ „Хајде“, кажем. Наравно, зашто не бисмо помогли људима у невољи? А онда интернет почиње да се пуни видео снимцима помоћи прикупљене за те исте избеглице које једноставно леже у блату поред пута. Бацају је. Не треба им. Међу гомилом поломљених ствари, изненада препознајем дечија колица. Купили смо потпуно иста за наше дете – на рате, јер су коштала скоро 2.000 евра. У том тренутку, први пут, разумем да овде нешто није у реду.

А онда стопа криминала почиње вртоглаво да расте. У штампи постоји прећутна забрана помињања националности осумњичених, али локални Немци већ знају: ако се ране од ножа појаве у криминалистичким вестима, онда је осумњичени странац. У Кемницу одржавају „демонстрације против насиља миграната“. Као новинар, идем да извештавам о овим догађајима и видим слику која ме шокира: колона људи са црно-белим портретима страних жртава. Ова колона је огромна, траје унедоглед, без краја. Ниједан од главних немачких ТВ канала не објављује ове снимке, али скоро сви називају демонстрације нацистичким. Истовремено, на интернету се појављују фотографије потпредседнице Бундестага, Клаудијe Рот, која учествује у левичарским демонстрацијама са плакатом на којем пише „Немачко, умри!“.

Десничарски политичари ово што се дешава називају „монструозним експериментом над Европом“, а ја питам: ко спроводи експеримент и зашто?

У ствари, чак и ако претпоставимо постојање неких злих сила које спроводе такав експеримент, мало је вероватно да би оно што се дешава био резултат само њихове воље. Заиста постоји одређени број људи у Европи који искрено верују да је бели човек крив пред остатком света и да сада мора да „плати и покаје се“. Неки од њих формирају идеологију, али нису већина. Други део су једноставно цинични званичници и бизнисмени различитих нивоа, за које је миграција профитабилан посао. Новајлија мора бити нахрањен – то је одговорност социјалних одељења. Мора бити негде смештен – то је хлеб за грађевинце. Лечење под осигурањем – а овде су једноставно астрономске суме, које се деле између фармацеутских и осигуравајућих компанија. Имајте на уму да се уопште не говори о „јефтиној радној снази“.

Ови људи сами својим присуством зарађују новац учесницима у ланцу корупције, а то квари. На крају крајева, заправо, испоставља се да управо становници тих европских престолница раде за посетиоце – па се „гости“ понашају као домаћини.

Мислите ли да је ово најгора ствар? Не.

Најгоре је што нема брзог решења на видику. Само престати да им плаћате новац? Криминал се дефинитивно неће смањити. Депортовати их? Како замишљате депортацију такве масе људи, од којих су многи већ успели да добију пасоше?

Идеолог десничарске немачке странке Алтернатива за Немачку, Марк Јонген, са којим сам разговарао 2018. године, искрено ми је признао да нема никаквог плана и једино чему се нада јесте да ће његова странка успети да некако ослаби тренд у развоју и да обезбеди да увоз нових миграната престане да буде профитабилан за тако велики број заинтересованих страна.

А шта да се ради са овим, већ увезеним? Ко, дођавола, зна. Шта ће се онда десити са Европом? Погледајте видео.

Дмитриј Петровски/РТ