Урсула фон дер Лајен испумпала блокадере
Опозиционари су у Стразбуру тражили санкције својој земљи и народу, а те мере би довеле до изолације Србије и имале негативне последице на њен имиџ и економију, поручила је Ана Брнабић
Након заједничког захтева представника српске опозиције и европских посланика сродне оријентације из група социјалдемократа, зелених и либерала за увођење санкција, како наводе, носиоцима власти у Београду, протести у нашој земљи били су тема прексиноћне дискусије у Европском парламенту. Део посланика суверенистичких партија, из Мађарске, Словачке, али и Француске и Немачке, указивао је да је Србија суверена држава и да је њена власт демократски изабрана, као и на насиље учесника уличних скупова. Друга група учесника дебате махом је образложила и поновила ставове о „репресији власти”, „прекомерној употреби силе над мирним демонстрантима” и сличне оцене, које су пре тога изнели српски опозиционари из Странке слободе и правде, Зелено-левог фронта, Покрета слободних грађана и њихови домаћини у Стразбуру.
Своје захтеве, формулисане у шест тачака, међу којима су, осим санкција, и преиспитивање уплате финансијских средстава ЕУ Србији, слање мисије ЕП у нашу земљу и искључење Српске напредне странке из придруженог чланства Европске народне партије, они су упутили Европској комисији. Копредседница Европске зелене партије Вула Цеци, која је иначе била присутна на протесту у Новом Саду у петак, кад су блокадери запалили зграду Филозофског факултета и напали полицију, изразила је прекјуче и очекивање да ће председница ЕК Урсула фон дер Лајен, током говора о стању Уније у ЕП, заузети став према Србији. Као што је то, како је рекла Цецијева, учинила европска комесарка за проширење Марта Кос, која је рекла да изјаве председника Србије Александра Вучића и председнице парламента Ане Брнабић, у којима су они вређали посланике ЕП, „неће побољшати мишљење ЕУ о Србији”.
Након хајке на Србију вођене у ЕП у уторак, јуче су испумпана ова очекивања блокадера. Фон дер Лајенова, упркос њиховим очекивањима, у свом јучерашњем обраћању у Европском парламенту није поменула Србију, већ само западни Балкан, у контексту потребе да регион буде интегрисан у Европску унију. А Марта Кос у међувремену је у уводном говору у дискусији о нашој земљи у ЕП рекла да ЕУ пажљиво прати дешавања у Србији и да је након 10 месеци српско друштво дубоко подељено и испуњено мржњом, што се види и на улицама, али је позвала и на избегавање насиља. „Треба избегавати сваку врсту насиља против власти и њихових породица и седишта странака. Треба бранити независност правосудних институција. Против смо претњи члановима тих институција. Утицај на медије у Србији је извор велике забринутости. Позивамо на смањење насиља и тензија”, рекла је Косова.
А на позив дела српске опозиције на увођење казнених мера јуче је реаговала председница Народне скупштине Ана Брнабић, рекавши да су они тиме тражили санкције својој земљи и народу, као и да би те санкције довеле до изолације земље и имале негативне последице за имиџ и економију Србије. Брнабићева је истакла да је спин да се санкције за председника Србије Александра Вучића траже зато што се руковао с председником Русије Владимиром Путином, као и да опозиција тражи санкције Вучићу, Србији и њеним грађанима зато што, како је рекла, не могу да победе председника на демократским изборима. „То нема везе с руковањем с Путином. Нисам се ни ја руковала с њим па траже санкције и за мене. Нису се руковали ни полицајци за које су такође тражили санкције, јер су радили свој посао и трпели физичко и вербално иживљавање од стране блокадера, и који само чувају јавни и ред мир тако што показују максималну уздржаност и трпељивост”, рекла је Брнабићева.
Упитала је зашто део опозиције тражи санкције против Александра Вучића и шта је то Вучић урадио што, како је истакла, није у складу с најбољим интересима Србије, подсетивши да је више пута позивао на дијалог. Брнабићева је рекла да су за санкције против своје земље и свог народа у ЕП молили они који нису испунили уставну обавезу да дођу на консултације с председником републике након одржаних избора. „Они су одбили и тај разговор с председником републике и тиме пљунули у лице 2,3 милиона грађана који су гласали да Вучић буде председник републике. А онда су пљунули у лице и свим грађанима ове земље и згазили Устав”, рекла је председница парламента.
Навела је и да су блокадери одбили отворени дијалог пред свим медијима, на који је Вучић недавно позвао, да изаберу три или четири представника и да разговарају о програмима, плановима и визијама, али да блокадери то нису хтели. „Али зато трче у Брисел и Стразбур, а овог пута да траже санкције”, рекла је Брнабићева. Додала је да су то исти они који су се хвалили тиме што су у претходном сазиву Европског парламента измолили резолуцију којом се, како је казала, тражи од Европске комисије потпуно укидање суверенитета Србије. „Тиме што би Европска комисија послала своје представнике који би ишли од куће до куће и испитивали наше грађане где живе, када су се преселили, колико има чланова вашег домаћинства, где се лечите и онда да се види у бирачком списку да ли је то стварно или није… Е, то ће радити странци, који ће у ствари проверавати да ли овде неко има право и зашто има право да гласа на месту А, а на месту Б”, рекла је Брнабићева. Указала је и да када власт предложи да институције Србије то ураде, представници опозиције не пристају и додала да њима није до бирачког списка, већ до укидања суверенитета Србије и укидања институција.
О праву на суверенитет и улози Европске уније расправљало се прексиноћ у ЕП, па је француски европосланик из групе Патриоте за Европу Тјери Маријани изјавио да се у Србији не дешавају мирни протести, већ насиље над државом и њеним институцијама у циљу промене власти. Упозорио је да протести не могу да се окарактеришу као мирни, јер утичу на читаво становништво, које је талац илегалних поступака једне мањине. Додао је да су власти у Србији показале да су отворене за дијалог са студентима. „Председник Вучић је чак понудио и саветодавни референдум о његовом мандату. Међутим, на сваком ћошку студенти су одбили те предлоге”, рекао је Маријани.
Европосланица мађарског Фидеса Анамарија Вичек из политичке групације Патриоте за Европу изјавила је да је јуче одржана дискусија о Србији у Европском парламенту била једнолична, јер је већина посланика говорила о теми из свог угла гледања, али да је она нагласила да ЕП не може да има двојаке стандарде у процени одређене ситуације. Она је за Танјуг након седнице изјавила да, ако говоримо против насиља, онда треба да говоримо и против насиља које се врши против демонстраната, али и против полицајаца.
Лубош Блаха из Словачке казао је да су Словаци и Срби братски народи, а да је Вучић демократски изабрани српски председник. Упитао је европосланике да ли желе нови Мајдан и да опозову демократски изабрану власт и рекао да је током протеста било и више напада демонстраната према властима, а да они који су изазвали Мајдан то не желе да прихвате. „Србија је крива зато што одржава пријатељске односе с Русијом. И код нас су покушали да манипулишу изборима. Одбијамо задирање у суверенитет наших држава. Зар није довољно што је Београд бомбардован, што су деца погинула? Стојимо иза Србије и иза демократски изабраног српског председника”, нагласио је Блаха.
С друге стране, више посланика ЕП из Хрватске, као и из редова социјалдемократа из других европских земаља, изнело је више осуда на рачун Србије. Известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула рекао је да у нашој земљи нема реформи и да Брисел не сме да нуди шаргарепе Београду да би он „испоручивао батине грађанима”, као и да ЕУ подржава проширење, али је и најгласнија, како је навео, у осуди недемократских поступања. На пленарној седници Пицула је рекао да су ескалација насиља и провокација, као и успостављање контроле над медијима, поново покренули озбиљну дебату о Србији. „Вучић користи ове (репресивне) методе, а суседне државе осећају ефекте политике Београда. Србија и даље није увела санкције Русији и Брисел не може да нуди Вучићу шаргарепе да би он на свој народ слао пендреке”, казао је Пицула, представник групе Социјалисти и демократе, преноси Бета.
Европосланик хрватске десничарске странке Дом и национално окупљање Никола Бартулица изјавио је да у разговорима о Србији треба бити реалистичан и оценио да политичари у Србији „негују старе митове и живе у паралелном свету”. „То није само питање Вучића – целом српском друштву је потребна катарза. Они морају да прихвате одговорност за агресију током рата деведесетих година прошлог века. То значи плаћање ратне одштете Хрватској”, рекао је Бартулица и српској опозицији поручио да напусти „реторику Велике Србије”. Давор Иво Штир, посланик из Хрватске и члан групе Европске народне партије (ЕПП), казао је да је „10 месеци након новосадске трагедије, Србија пуно више поларизована” и да ће ЕПП донети одговарајуће одлуке у односу према СНС-у.
А дански европосланик из групе Зелени Расмус Нордквист, који је прошле недеље са Вулом Цеци био на протесту у Новом Саду, када је у нападу демонстраната повређено 14 полицајаца и запаљена зграда Филозофског факултета, препричао је своју прошлонедељну посету Србију и рекао да се на протесту у Новом Саду сусрео с мирним студентима, ветеранима и породицама. „Сви ти људи су мирно протестовали за демократију. Никада нисам био на месту где је толико хиљада људи било толико тихо”, рекао је Нордквист. Представник Социјалиста и демократа Андреас Шидер изјавио је да је „превише мирних протеста у Србији окарактерисано као тероризам и да је превише студената претучено”.
Насупрот оваквој оцени, Томас Фрулих из Алтернативе за Немачку (АфД) оценио је да ће Србија можда постати друга Украјина и да због страног мешања доживљава насиље током протеста. „Србија је суверена, што многима не одговара. Реч је о дестабилизацији и рушењу Србије и председника Александра Вучића. То раде они који туку српске полицајце. Престаните с псеудодемократским понашањем, јер се Срби боре против спољног мешања”, поручио је Фрулих.
Зашто опозиционари нису тражили санкције за Куртија
Председница Народне скупштине Ана Брнабић рекла је да се држава сваког дана бори да Србија не стане. „Замислите да смо сви под санкцијама. С ким би разговарали, да ли би уопште дошли у Србију? Председник републике бори се да после Јусеина Болта имате Џекија Чена, који је амбасадор Експа и да промовише Србију у целом свету, а они се у исто време боре да се уведу санкције председнику Вучићу”, рекла је Брнабићева. Поручила је да се ова власт бори за нове инвестиције, за разлику од блокадера, и подсетила да је у Дубаију 8. септембра потписан споразум са „Етисалат енд ентерпрајз” о изградњи новог Дата центра у Србији. „Борите се и рукама и ногама за нове инвестиције, борите се за додатно позиционирање Србије, без обзира на то што вас десет месеци неко саплиће, удара, руши Србију, ви се борите. Док с друге стране неко иде и тражи санкције за вашу земљу”, рекла је она.
Према њеним речима, обојена револуција је пропала, а блокадери сада „иду и кукају” и траже увођење санкција против сопствене државе. Брнабићева је упитала зашто представници дела опозиције у Стразбуру нису рекли ништа о томе како живе Срби на Косову и Метохији под терором Албина Куртија. „А што нисте тражили санкције за Албина Куртија, који је укинуо сва људска права Србима на Косову и Метохији? Што нисте једну једину реченицу рекли о Хрватској и о томе како у ЕУ, у Загребу, 400.000 људи скандира ’за дом спремни’? А вече пре него што сте ви имали тај ваш срамотни наступ, чули смо ’убиј, убиј Србина’. Што нешто нисте рекли о томе? Зашто нешто нисте рекли о укидању ингеренција и гажењу по Дејтонском споразуму укидањем свих ингеренција Републике Српске? Зашто нисте стали у заштиту Републике Српске? Зашто једну реченицу нисте рекли о томе? Зашто сте се жалили само на легитимно изабране представнике институција ваше земље?”, упитала је Брнабићева.
Додала је да су то време, уместо тога, искористили против сопственог народа и сопствене државе. „Нису се удостојили да пет минута говоре о патњама српског народа на Косову и Метохији, да затраже можда увођење санкција Куртију. Нису се удостојили да кажу једну једину реченицу о усташком дивљању у једној држави чланици ЕУ у Хрватској. Нису се удостојили да траже од тих европских зелених партија или осталих њихових социјалиста, либерала, демократа, свих осталих, да макар упозоре на то усташко дивљање, да се макар вредносно одреде према томе. Не, нису смели и нису хтели”, указала је Брнабићева за ТВ Пинк, преноси Танјуг.
А на мрежи „Икс” Брнабићева је упитала: „Која је разлика између Поноша и Пицуле?” „Исто причају, исто размишљају, имају исти пасош (путовницу) и мисле да имају право да причају у име Србије. Нема разлике”, написала је Брнабићева.
Ђурић: Ако Срби нешто не воле, то је тужакање странцима
Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је јуче, поводом одласка дела посланика опозиције у ЕП, где су тражили санкције за највише државне функционере Србије, да то показује њихову нервозу због тога што планови да се власт у земљи промени на улици не иду онако како су предвидели. „Не разумем до краја тај политички потез. Ако нешто ми Срби не волимо, то је да не волимо оне који се тужакају странцима на стање у сопственој земљи. Мислим да ово показује неколико ствари. То показује нервозу због тога што планови да се ствари у земљи преокрену на улици не иду онако како је било предвиђено и то не нарушава само углед владајуће странке, већ отвара простор онима који вребају сваку прилику да Србију критикују и представе је као једну недемократску државу”, рекао је Ђурић за ТВ Хепи, преноси Танјуг.
Према његовим речима, колико год разумео жељу и потребу да се неко демократским методама бори за власт, ово у те методе не спада и то није легитимна метода. „Овде гледамо сценарио борбе за власт по сваку цену. Морамо да се придржавамо одређених правила, да кажемо – не може бити политичког насиља, да кажемо – не може бити оваквих облика напада на сопствену земљу тако што покушавамо да окренемо део међународне заједнице против нас”, рекао је Ђурић и указао да би се штетне последице одразиле не само на представнике власти, већ и на грађане целе земље. Казао је да, иако они траже санкције само за поједине представнике власти, то не функционише тако, јер ако се уведу санкције демократски изабраним званичницима, то погађа цело друштво. „Онда нема сарадње више с таквом државом. Ако нема сарадње, то онда утиче на економске токове, утиче на политичке токове”, објашњава Ђурић.
Подсећа да је Србија земља која је претрпела много санкција. „Не заборавимо да су у овој земљи деведесетих завладали немаштина, беда, економски суноврат, били смо на ивици глади због санкција. И ми се зато принципијелно залажемо против санкција свуда у свету и можете да видите да наше делегације свуда гласају против санкција. Ми никоме не уводимо санкције, а сад имате неодговорне појединце из наше земље који траже да се нама, нашој земљи и појединим представницима власти, уведу санкције”, рекао је Ђурић.
Политика
