Да ли ће Албанија постати прва безготовинска држава на свету

До 2030. године Албанија планира да у потпуности укине готов новац. Такву визију недавно је представио премијер Еди Рама, најављујући да ће земља постати прва у свету у којој ће све трансакције бити дигиталне. У образложењу стоји борба против корупције, смањење сиве економије и убрзање приступања Европској унији.

Они који подржавају иницијативу верују да је реч о преко потребном искораку ка модернизацији финансијског система. Без кеша, кажу, сви токови новца биће лакше пратљиви, што би требало да доведе до веће наплате пореза, мање утаје, већег фискалног капацитета државе и јаче контроле над сопственом економијом. Све то, тврде заговорници плана, само је корак ка ономе што Брисел очекује од сваке озбиљне кандидаткиње за чланство.

Али како ће изгледати та безготовинска држава ако се зна да данас добар део становништва уопште нема банкарски рачун, а да интернет мрежа у великом делу руралне Албаније или не постоји или ради на минимуму? Шта се дешава са онима који немају паметни телефон, који не користе апликације, који живе од дневнице у кешу? Да ли ће и они морати у систем који не разумеју и коме не верују?

Критичари већ сада упозоравају да би овакав експеримент, уколико се спроведе без озбиљне припреме, могао да додатно маргинализује најсиромашније, а да економску моћ уместо државе преузму стране банке и технолошке корпорације. Они који већ сада живе на рубу, могли би бити гурнути још даље. Људи без дигиталног идентитета, без уређаја, без приступа, постају невидљиви.

Ризици се не односе само на домаћи терен. Ако Албанија успе у овој намери, биће то први случај у свету да једна цела држава функционише без готовог новца. То би отворило ново поглавље у расправи о томе ко контролише новац, ко има увид у трансакције, ко поставља правила у дигиталном простору у којем свако плаћање оставља траг. У региону често склоном технолошким експериментима без дубље анализе, ово би могло послужити као модел. Али подједнако лако може постати и пример наивног преузимања туђих технолошких решења без адекватне институционалне подлоге.

Питање више није да ли ће свет прећи на безготовински систем. Питање је ко ће у том систему имати моћ, а ко ће бити под надзором. Албанија је одлучила да уђе у тај процес међу првима. Али као што историја региона показује, бити први не значи увек бити спреман.

Софија Марић / Васељенска