ЛОНДОН – ПОБЕДА ЋУТАЊА: 150.000 ЉУДИ НА УЛИЦАМА ПРОТИВ МАСОВНИХ МИГРАЦИЈА
У срцу британске престонице протеклог викенда одиграо се догађај који ће, по свему судећи, дуго одјекивати у политичким и друштвеним круговима Велике Британије. Више од 150.000 људи изашло је на улице Лондона, у протесту против масовне имиграције, али и против онога што учесници називају „политичком цензуром“ и „гушењем британског идентитета“.
Организатор скупа, активиста Томи Робинсон, окупио је грађане под слоганом „Уједињено краљевство – устани!“. Поређења ради, левичарска контрадемонстрација окупила је око 5.000 људи, што је по мишљењу аналитичара јасан показатељ где се налази пулс шире јавности.
Нереди и повређени полицајци
Иако је протест почео мирно, напетости су брзо ескалирале. Према званичним подацима, повређено је 26 полицајаца, од којих четворо тешко, док су демонстранти пробијали кордоне и захтевали „конкретне мере“ од владе. Националне заставе вијориле су се у маси, а повици „Вратимо Британију Британцима!“ одјекивали су улицама.
Јаз између народа и елита
Медији блиски властима настоје да протест прикажу као „излив мржње“, али бројка од 150.000 људи, највећа на протестима ове врсте у последњим деценијама, сведочи о дубоком незадовољству грађана. Естаблишмент у Вестминстеру инсистира на наставку миграционе политике, док све већи број Британаца сматра да се држава урушава и губи свој културни и национални идентитет.
Овде се не ради само о миграцији као економском или социјалном питању, већ о нечему много дубљем, о перцепцији да је једна нација остављена без права гласа у питањима која је суштински одређују.
Британска тачка кључа
Све јасније постаје да имиграција, суверенитет и национални понос више нису „маргиналне теме“ како их представљају елитни кругови. То су сада централна питања политичког живота у Британији.
Оно што је до јуче била „тиха већина“ сада је гласна, одлучна и спремна да своје незадовољство претвори у снажнији политички притисак. Протест од 150.000 људи показује да Британија улази у нову фазу – фазу у којој ће власт морати да бира између наметнутих глобалних агенди и очувања сопственог народа.
Васељенска
