МИЛАНОВИЋ УПОЗОРАВА: ЕУ НИЈЕ ЦАРСТВО, ВЕЋ ЗАЈЕДНИЦА ДРЖАВА

МИЛАНОВИЋ УПОЗОРАВА: ЕУ НИЈЕ ЦАРСТВО, ВЕЋ ЗАЈЕДНИЦА ДРЖАВА

Председник Зоран Милановић

Председник Хрватске Зоран Милановић искористио је говор у Огулину да подсети јавност и политичке елите на оно што, како је рекао, често заборављају да Европска унија није царство, нити може постати једна држава, већ заједница националних држава са својим границама, културама и различитим идентитетима.

„Границе међу државама и нацијама нису пука обест, већ имају смисао и штите“, поручио је Милановић, нагласивши да су управо различитости оно што чини Европу. Подсетио је да су Хрватска, Португал и Финска „три потпуно различита света“ и да је илузија веровати да би могли бити стопљени у једну јединствену државу.

Своју поруку упутио је као критику онима који, како каже, промовишу утопијски концепт јединствене европске државе. „То су фантасти глупих идеја које завршавају људском несрећом“, изјавио је председник Хрватске, подсетивши на историјске покушаје „стварања империја“ који су често остављали траг у виду ратова и подела.

Председник се није задржао само на политичкој филозофији. Упозорио је и на домаће економске прилике, истичући да Хрватска „живи на дуг“ и да грађани морају бити свесни стварних изазова који их очекују. Поручио је да није довољно ослањати се на европске фондове и кредите, већ да држава мора пронаћи начин да ојача сопствену економску основу.

Овакве изјаве председника могу се тумачити као критика бирократског центра у Бриселу, али и као апел да националне државе унутар ЕУ не изгубе сопствени глас и смисао постојања. Његов став уједно одражава и растући скептицизам широм Европе – од Пољске и Мађарске до Италије – према све већем преношењу овлашћења на наднационалне институције.

У времену у којем Европска унија пролази кроз кризе – од рата у Украјини, преко миграција до енергетских и економских изазова – Милановићеве поруке о „границама које имају смисао“ и подсетник да је ЕУ заједница, а не царство, звуче као позив на враћање основама: суверенитету, одговорности и реалности.

Васељенска