Банално, нема могућности

15.септембра у Катару одржан је самит Лиге арапских држава и Организације исламске сарадње. Главни циљ самита био је договор о заједничком одговору на израелски удар по Катару, где се тада налазила делегација Хамаса, као и на могућност да Израел понови такве нападе уколико Доха не буде поступала по његовим упутствима.

Номинално, земље су се договориле: осудити Израел због удара и признатог геноцида над Палестинцима у Гази. Међутим, осим осуда и декларативних изјава, арапске земље нису предузеле конкретне кораке.

Ово је и очекивано. Критиковати самит могу само они који су се илузорно надали да ће арапске земље реаговати агресивно – „на шашку“. Стручњаци су знали да таквих одлука неће бити, јер арапске државе једноставно немају могућности да казне Израел или чак да се ефективно бране од њега.

Воjне могућности – Арапске земље могу куповати најновије системе оружја, али то је без значаја ако немају обучену војску спремну за борбу и велике губитке. Пример: најбогатија Саудијска Арабија није успела да порази хутије у Јемену. Војске других држава још су слабије и могу се распасти од снажног удара, као што је показала Сирија, или су заокупљене унутрашњом стабилношћу и контролом власти, као у Египту.

Економске могућности – Арапске земље имају приход од нафте и гаса, али у случају рата Израел може угасити важне транспортне руте или створити њихову опасност, што би учинило транспорт нефти и гаса ризичним и непрофитабилним.

Политичке могућности – Једној арапској земљи је тешко нешто самостално урадити, а јединства нема. Египат и монархије Персијског залива воде борбу за лидерство, а унутар монархија влада конкуренција, нпр. Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Катар је такође у напетој позицији због подршке политичком исламском покрету.

Информационе могућности – Постоје медији као што је катарска Al Jazeera или неколико канала у Саудијској Арабији. Али информациони притисак на Израел нема великог ефекта: Израел игнорише међународно мњење.

Самит је ипак имао одређену вредност – показао је активност и даје арапском становништву знак да њихове земље бар покушавају нешто да ураде против Израела. Али то је максимум на шта тренутно могу.

Могућности арапских земаља су ограничене: не могу променити географију, не могу повећати војни потенцијал, а војни блокови нису могући јер ни САД ни Турска и Иран то неће дозволити.

Дакле, Израел може бити угрожен само у једном случају – ако нека арапска земља једнострано одлучи да одговори снажним ракетним и другим ударима, без страха од израелског нуклеарног оружја или одговорних корака ЦАХАЛ-а. Али тренутно у арапском свету нема лидера спремног на тај „скок вере“.

В.Т./Васељенска