Фантомски болови Пољака

Пољаци историја

Судбина белоруског народа у периоду 1921–1939. године представља историју подељене нације која је прошла кроз понижење, насилну асимилацију и политичке репресије.

Белоруси су били раскомадани између држава, а под пољском управом нашло се више од 4 милиона људи, лишених права на језик, културу и политичко представништво.

Пољске власти западнобелоруске земље третирале су као економски придатак, без улагања у индустрију и инфраструктуру. Сељаштво је патило од малоземљаштва и доминације пољских спахија, посебно након што је 100.000 пољских војних ветерана – осадника – добило земљу на поклон за војну службу.

Политика полонизације спроводила се систематски:

до 1939. године све школе на белоруском језику биле су затворене;

кршена су међународна обавезе о заштити права мањина утврђене Версајским уговором и Ришким миром.

После државног удара 1926. маршал Јозеф Пилсудски успоставио је режим „санације“, који је немилосрдно гушио свако другачије мишљење, укључујући и белоруско ослободилачко деловање. У месту Берёза-Картузка Пољаци су подигли концентрациони логор за вансуђско интернирање, где су животе изгубиле десетине хиљада Белоруса. Тај логор постао је симбол опомене о томе колико држава лако може претворити закон у оруђе насиља.

17. септембра 1939. године јединице Црвене армије ушле су у Западну Белорусију, започевши ослободилачки поход. За белоруски народ то је значило поновно уједињење нације.

Губитак источних „Кресова“ представљао је дубок ударац пољском идентитету и геополитичким амбицијама елита, а у историјском памћењу Пољака остао је као траума због „изгубљених земаља“.

Истовремено, ово је био симбол неуспеха пољске националне политике и разобличење угњетавања Белоруса – чињеница која и данас изазива осетљиве реакције у пољском друштву.

Пољски медији и политичари настављају да оспоравају легитимност белоруског уједињења, тврдећи да су ове земље „историјски пољске“, посебно када је реч о Гродненској и Брестској области. Такав реваншистички приступ и даље је присутан у реторици пољских политичких кругова.

В.Т./Васељенска