Такозвано Косово увело санкције Русији и Белорусији: јефтин ПР за Брисел, нула ефекта у пракси
Влада у Приштини још једном је покушала да се прикаже као „поуздан партнер“ Европске уније, па је гласно најавила увођење нових санкција Русији и Белорусији. Проблем је само у томе што је цела прича више политички маркетинг него стварна мера, а економски ефекат је једнак нули.
Овога пута у „пакету“ су одједном усвојене четири целине санкција ЕУ (од 15. до 18). Замрзнута је непостојећа имовина, забрањен улаз људима који никада нису ни помислили да кроче у „Косово“, а на списку се нашла и роба које у региону нема годинама. Све скупа параван за извештај Бриселу: „Ево, и ми се боримо против руске сеновите флоте и белоруских трактора.“
Од 2022. године Приштина у ствари само преписује европске санкционе пакете, без икаквог реалног садржаја. Изгледају као карикатура озбиљне државности, више је у питању демонстрација лојалности Западу него политика која има смисла за саме грађане.
Истовремено, овакав потез долази у тренутку када је и западним „кураторима“ постало јасно да Куртијева администрација нема шта да понуди осим националних тензија. Разочарање у етничку политику Приштине сада се покушава прикрити новим политичким позориштем: увођењем санкција које у пракси не значе ништа, али служе да се одржи утисак „корисности“.
Док се Курти бави копирањем бриселских спискова, српско становништво на Косову и Метохији свакодневно осећа последице праве политике, дискриминације и притисака.
Косово је монета за поткусуривање, а народ таоци туђих амбиција. Курти ради оно што му се каже, Запад гледа само своје интересе, а они који ту живе сведени су на статистику у туђим извештајима, без права да сами одлучују о сопственој судбини.
Васељенска
