Зашто не волимо Бога: како превазићи духовне препреке

Заповест из Јеванђеља о љубави према Богу често остаје недостижна за многе хришћане. Постоје бројни разлози због којих се душа удаљава од Бога, а разматрање ових разлога помаже нам да превазиђемо духовну дистанцу.

Страх и незадовољство Богом

Многи се удаљавају од Бога због страха од патње или због сопствених искустава бола. Тешко нам је да прихватимо „неправедног Бога“ који допушта патње невиним људима, животињама или свету уопште.

Вечита питања на која нема одговора, а која захтевају веру и поверење, често спречавају човека да заиста заволи Бога таквог какав Он јесте, а не онаквог каквог га ми желимо видети. Хронична неправда, рушење живота и трагедије стварају зидове између душе и Бога.

Књига Јов показује начин како превазићи ову искушеност – кроз искрен дијалог с Богом, где можемо изразити сумње, бол и непријемчива питања. Страх од „непристојних“ питања и потиснуте емоције само удаљавају човека од Бога.

Ограниченост људског разумевања

Наша логика и „здрав разум“ су последица грехопада, када смо изгубили способност да непосредно видимо Бога и разговарамо с Њим. Смирење и кротост пред Божјом промишљеношћу нису слабост, већ духовна снага која нам омогућава да „опростимо Богу“ и прихватимо све што нам долази из Његових руку.

Недостатак личног духовног искуства

Често наша вера остаје на нивоу теорије и традиције, без личног духовног искуства. Љубав према Богу, као и према ближњем, захтева лични контакт – унутар срца, у дубини наше душе. Практиковање добрих дела, милосрђе и љубав према свету помаже души да постане духовно јаснија и осетљивија на Божје присуство.

Гордост и самодовољност

Горди и материјално сигурни људи често губе веру. Када све што желимо можемо добити споља, нема потребе да се обраћамо Богу. Филозофска питања о смислу живота остају им странa, а страх од свакодневних непријатности постаје приоритет.

Лажно осећање недостојности

Читајући животе светих, многи се осећају недостојнима Божје љубави. Постоји утисак да Бог има „омиљенике“ међу светима, а остали су запостављени. Ово је погрешно схватање: Божја љубав није ограничена заслугама.

Истинска љубав према Богу

Божја љубав према човеку није условљена заслугама – Он љуби зато што је Љубав. Делима светих они нису тражили Божју наклоност, већ су изразили своју љубав према Њему. Док живимо „ради богоугодности“, остајемо у замци законске или робовске психологије. Када дела чините из љубави, тада се открива суштина духовног живота.

Љубав према Богу је путовање у непознато. То је грађење односа заснованих на милости, а не заслугама. Захтева стрпљење, смирење и отворено срце. На крају, ово путовање води до велике сусретљивости – сусрета љубави Божје и људског срца, када нестају све сумње и неправде.

протојереј Сергеј Успенски