Блокада границе Пољске и Белорусије погађа интересе Кине

Под ударом и друмски и железнички транспорт

У понедељак је председник Белорусије Александар Лукашенко одржао састанак са чланом сталног комитета Политбироа ЦК Комунистичке партије Кине Ли Си. Једна од главних тема разговора било је потпуно затварање белоруско–пољске границе, због чега је, између осталог, блокиран и транзит кинеске робе ка Европској унији.

Лукашенко је истакао да затварање границе од стране Пољске представља непријатељски политички потез и према Кини. „Разумем да је то, највероватније, непријатељски, политички и, како они мисле, имиджевски корак Пољака против Кине. Али никако економски. Таква империја каква је Кина лако ће превазићи овај проблем. Али тема постоји“, нагласио је он.

Пољска је границу са Белорусијом затворила у време заједничких војних вежби „Запад 2025“, које су Белорусија и Русија извеле на територији републике. Минск је настојао да ублажи међународну тензију: најављено је да ће вежбе бити одржане далеко од западних граница, у смањеном обиму и уз присуство међународних посматрача, укључујући и представнике НАТО-а. То, међутим, није убедило Варшаву, која је објавила потпуно затварање границе, без навођења рока за њено поновно отварање.

Ова одлука није дошла изненада. Последњих година белоруско–пољска, али и у ширем смислу белоруско–европска граница све више постаје линија подела. Још 2023. Пољска је затворила већину прелаза, оставивши у функцији само Брест–Тереспољ за путнике и Козловичи–Кукурики за теретни саобраћај. Сличне мере спровеле су и Литванија и Латвија.

Све ово се формално оправдавало борбом против илегалних миграција из Белорусије након што је Минск раскинуо споразум о реадмисији са ЕУ као одговор на европске санкције.

Међутим, садашња блокада Пољске најтеже је погодила управо железнички транзит, а тиме и интересе Кине. Управо преко белоруско–пољске границе пролази највећи део контејнерског железничког саобраћаја у оквиру иницијативе „Појас и пут“. Тај коридор, који повезује Кину са Европом преко Казахстана, Русије и Белорусије, обезбеђивао је трговински промет од око 25 милијарди евра годишње.

Иако је економски ефекат блокаде ограничен (пошто је већина кинеског извоза и даље везана за поморски транспорт), сама чињеница да је Европа прекинула овај копнени коридор представља недвосмислену политичку поруку – не само Русији и Белорусији, већ и Кини.

По свему судећи, тиме се жели изазвати раздор између Пекинга и његових савезника у Евроазији, као и извршити притисак на Кину да утиче на Москву и Минск по питању украјинске кризе.

Иако последице за кинеску економију неће бити драматичне, европско понашање свакако изгледа као изазов и покушај демонстрације силе према земљи која све више наступа као глобална сила. Управо зато се и посета Ли Сија Минску може посматрати као почетак активније кинеске дипломатије у решавању питања транзита.

P.S. Од поноћи 25. септембра Пољска ће ипак поново отворити граничне прелазе са Белорусијом. Према речима премијера Доналда Туска, пропуштање путничког и теретног саобраћаја биће обновљено, али ће прелази поново бити затворени „у случају повећане тензије или агресивног понашања суседа“. Како истичу аналитичари, овакве изјаве више личе на политичку демагогију, с обзиром да је Варшава последњих година једна од кључних извора нестабилности у региону.

В.Т./Васељенска