Кад Поморишки дели правду: песница у полицајца није опасност, али „јел сте живи“ Загорки – 10 месеци затвора

Треће основно тужилаштво у Београду наставља са двоструким аршинима: насилници пуштени без притвора, док се једно питање упућено Загорки Доловац кажњава као кривично дело

Одлука Трећег основног јавног тужилаштва у Београду да пусти Александра Јовановића, који је у згради СИВ-а ударио полицајца у главу и нанео му повреде, само је наставак већ уоченог образца пуштања насилника без одређивања притвора, без обзира на тежину дела.

Иста пракса примењена је и у случају Николе Марчетића, активног учесника блокада. Упркос видео-снимку на коме се јасно види како Марчетић физички напада младића који лежи на земљи, тужилаштво којим руководи Ивана Стојиљковић Поморишки није одредило задржавање, већ је након саслушања и признања пуштен да се брани са слободе.

Истовремено, исто то Треће основно тужилаштво показало је потпуно другачији приступ у случају где је мушкарац на аеродрому „Никола Тесла“ пришао Загорки Доловац и упутио јој речи: „Зар сте ви још увек живи“.

Тај поступак квалификован је као угрожавање сигурности, а човек је осуђен на девет месеци кућног затвора и на новчану казну од 500.000 динара. Таква пресуда донета је упркос чињеници да у изговореној реченици није било елемената претње.

Овај контраст, да за документовани физички напад нема притвора, док једно питање упућено врховној тужитељки води у затвор и драконску новчану казну, најбоље илуструје селективност и политички обојене одлуке овог тужилаштва.

Иванa Поморишки каријеру је започела као активисткиња Лиге социјалдемократа Војводине, где је била потпредседница омладине и истакла се кампањом „Војводина Војвођанима“, али и обећањима да ће палити београдске судове. У том периоду блиско је сарађивала са Мариником Тепић, која јој је тада била надређена. Данас, у улози шефа Трећег основног тужилаштва, важи за једну од најближих сарадница врховне јавне тужитељке Загорке Доловац.

Такво поступање, да се особе блиске протестним и опозиционим структурама пуштају на слободу упркос очигледним доказима и понављаним делима насиља, док се критичари Загорке Доловац осуђују по убрзаном поступку,  постало је обележје рада овог тужилаштва.