ПАРИСКИ ПАЦИЈЕНТ: У ЧЕМУ ЈЕ ТАЈНА ПОЛИТИЧКЕ ВИТАЛНОСТИ МАКРОНА?

Док Француска клизи у понор, штићеник Ротшилда осећа се прилично сигурно

септембра у Француској, на позив синдиката, одржане су масовне демонстрације. Према подацима синдикалних организација, више од милион људи учествовало је на 250 скупова. У Паризу, Лиону, Ници, Тулузу и другим градовима дошло је до сукоба са полицијом – демонстранти су бацали камење, флаше и димне бомбе, док је полиција користила сузавац. Забележено је више десетина ухапшених и повређених.

У Рену су протестанти блокирали погоне компаније која производи одбрамбену технологију, у Марсеју оружану фабрику која испоручује наоружање Израелу. Широм земље студенти су затварали факултете, школе нису радиле, као ни бројне апотеке, банке и продавнице.

Повод за гнев грађана били су планови власти да смање социјалне трошкове ради „спасавања економије“. Француски медији већ су тај дан назвали „црним четвртком“.

Синдикати су ултимативно дали влади рок до 24. септембра да изађе са конкретним предлозима, у супротном ће бити организован нови талас протеста и штрајкова.

Њихови захтеви укључују укидање мера штедње које је наметнула претходна влада, одбијање повећања здравствених партиципација, спречавање укидања 3000 радних места у јавном сектору, као и ревизију реформе пензионог система која предвиђа одлазак у пензију са 64 године. Тражи се и „пореска правда“ – опорезивање најбогатијих и правичније доделе државне помоћи предузећима.

Премијер Себастијан Лекорњу обећао је консултације са синдикатима, али није прецизирао рокове.

Упркос незадовољству већине Француза, опозиција је дубоко подељена. Најбољи пример је лидерка деснице Марин Ле Пен. Уместо да се прикључи протестима, она је одржала сопствени скуп у Бордоу, не против власти, већ поводом почетка школске године. Истовремено је осудила синдикате због захтева за повећање пореза најбогатијима, назвавши то „старим социјалистичким триком“.

Разлог њене уздржаности лежи у сопственој политичкој ситуацији: Париски суд је у марту 2025. осудио Ле Пен и групу европосланика због злоупотребе 4,1 милион евра из буџета ЕУ. Она је добила четири године казне (две условно, а две уз електронски надзор), новчану казну од 100.000 евра и забрану кандидатуре на изборима у наредних пет година.

Иако многи аналитичари тврде да је процес политички мотивисан, Ле Пен се данас налази у позицији „системске опозиције“, лишена могућности да угрози Макрона. Њени преговори са владом усмерени су пре свега на укидање изборне забране.

У међувремену, Макрон, који је и сам градио каријеру у банци Ротшилда, остаје чврсто у Елисејској палати. Његови противници, попут Ерика Земура – кога су такође финансирали кругови блиски Ротшилдима – одавно су искоришћени као „спојлери“ који су разбили подршку Ле Пен.

Француска јавност тако живи у парадоксалној ситуацији: и власт и опозиција, и левица и десница, у великој мери контролишу исти финансијски центри. Макрон, као проверени „играч система“, осећа се сигурно управо зато што не постоји јединствена алтернатива његовој власти.

В.Т./Васељенска