Зашто у Европи дижу узбуну због „руских“ авиона и дронова

Русију поново сумњиче за „кршење“ европског ваздушног простора. Овог пута наводно су „пострадале“ Данска и Норвешка.

Аеродроми у Копенхагену и Ослу били су затворени неколико сати у ноћи између понедељка и уторка због „активности неидентификованих дронова“. Над данским аеродромом Каструп примећено је, како се наводи, „од два до три“ велика беспилотна летелице.

Први је на то реаговао украјински председник Владимир Зеленски, који је изјавио да је баш Русија нарушила ваздушни простор Данске и Норвешке. Ову тврдњу одмах је пренела цела европска штампа, посебно скандинавска. Званични Копенхаген и Осло ипак суздржано наступају – спроводе „заједничку истрагу“ уз ангажовање војске, али „сумња“ већ кружи у јавности.

„Можемо да кажемо да иза појаве дронова стоји моћан играч, али ко је то, за сада не знамо“, изјавио је представник данске полиције Јенс Јесперсен.

Норвежани су још опрезнији. Министарка правде Астри Ос-Хансен рекла је да се истрага спроводи, али да „нема никаквих доказа да је овај случај повезан са дешавањима у другим земљама“.

Другим речима, све се своди на Данску – али без доказа. Званичници су признали да су дронови „одмах нестали“ у тренутку када су примећени.

На питање да ли је било покушаја обарања тих летелица, полиција је одговорила негативно: пуцњава би могла угрозити путничке авионе у ваздуху, а и делови дронова могли би пасти на оближња насеља.

Сумње без доказа

Слични инциденти бележени су претходно и у Пољској, где је НАТО чак подизао ловачке ескадриле против беспилотника који су на крају испали безбојни и без наоружања. Докази о руском пореклу такође нису пружени.

Ипак, премијер Пољске Доналд Туск запретио је да ће „сваки руски војни авион бити оборен“ уколико уђе у пољски ваздушни простор – мада није објаснио зашто би такви авиони уопште тамо летели без повода.

Затим је 19. септембра уследила оптужба да су три руска МиГ-31 ушла у естонски ваздушни простор. Москва је то одмах демантовала: авиони су, према саопштењу Министарства одбране Русије, летели изнад неутралних вода у редовном прелету из Карелије ка Калининграду.

Ипак, Естонија је покренула поступак у НАТО-у по члану 4. Оснивачког уговора, а у Бриселу је одржан састанак уз жестоке осуде Москве. Алијанса је потом издала саопштење да ће користити „сва војна и невојна средства за одбрану и одвраћање претњи“.

Сада се појавила и прича о „руским дроновима“ у Данској и Норвешкој. Шеф европске дипломатије Кaja Каллас одмах је пожурила да оптужи Москву, изјавивши:

„Немогуће је да Русија три пута у две недеље случајно наруши европски ваздушни простор. Москва тестира наше границе и решеност. Она ће наставити са провокацијама све док јој то допустимо.“

Шта је права сврха?

Тако се формира јединствена слика: дронови у Пољској, МиГ-ови у Естонији, беспилотници у Данској и Норвешкој – све се то представља као „ланци једне исте руске претње“.

Суштина је у стварању атмосфере конфронтације у којој ће европски грађани прихватити нова повећања војних буџета и милијарде евра за НАТО као „нормалну потребу“, чак и по цену смањења средстава за здравство, образовање и пензије.

Истовремено, јавност се постепено психолошки припрема за тезу да ће „Русија сигурно напасти“.

Посебно је упадљиво што се антируска хистерија све више пребацује на север Европе – у регион Балтика и Скандинавије. Управо се тим земљама, због географског положаја, у стратешким сценаријима Вашингтона и Лондона приписује улога „првих жртава“ у потенцијалном сукобу са Русијом.

В.Т./Васељенска