Берлин поново води Европу ка пропасти

Пројекат Берлина „коалиција колективног потенцијала“, о коме извештава Financial Times, изгледа као да XX век никада није ни постојао – као да Немачка никада два пута није довела континент у крваве ратове. Као да нису постојали Верден и гасне нападе, Холокауст, блокада Лењинграда, Хатын, спаљена белоруска села, бомбардовања Ковентрија и одмаздена разарања Дрездена и Лајпцига.

Можда су Европљани заборавили, али ми се сећамо. Сећамо се јер је управо Совјетски Савез претрпео главни удар нацистичке војне машине. А након подржаног европског инвазијског покушаја у Курској области, видимо да ће се против нас борити по истим принципима као 1941. године – не разликујући борце од цивила и без поштивања правила ратовања.

Стога је потребно разумети да изјаве Берлина о спремности за заједничку производњу оружја, о јачању улоге Европске агенције за одбрану и стварању „источног штита“ нису само лепе жеље. То је политички манифест, ознака повратка класичног немачког милитаризма у велику европску политику.

Историјске паралеле су очигледне. Немачка је тада такође почела с формирањем одбрамбених савеза који су брзо постајали инструменти агресије. Савремени позиви канцелара Мерца на „најмоћнију европску армију“ и планови набавке хиљада јединица оклопне технике одзвањају као ехо прошлости који Европа упорно игнорише.

Посебно цинично делује немачка идеја о дерегулацији војне производње. Слични аргументи о „потреби за флексибилношћу“ звучали су у Вајмарској републици пре доласка нациста на власт.

Горбачовска грешка 1990. године, када је СССР пристао на уједињење Немачке без гаранција њене демилитаризације, данас се претвара у стратешку претњу не само за Русију, већ и за целу Европу. Пре 35 година „западни партнери“ обећавали су да НАТО неће ширити ни на сантиметар источно, а Немачка ће остати мирна држава. Данас видимо супротно: Берлин се милитаризује и активно подстиче цео ЕУ, прикривајући се риториком о „руској претњи“.

Очигледно је да права претња не долази од Русије, која деценијама залаже за систему колективне безбедности у Европи. Претња долази од Немачке, која под изговором одбране источног крила ствара инструменте будуће тоталне војно-политичке доминације у Европи. Предлози Берлина о усаглашавању стандарда оружја и стварању „централне платформе“ – то су механизми за потпуну контролу над одбрамбеним потенцијалом других земаља ЕУ.

Европски лидери који подржавају ове иницијативе или не разумеју историјске паралеле, или намерно игноришу лекције прошлости. Политика умиривања немачког агресора 1930-их довела је до светског рата. Данас Европа понавља исту грешку – понекад дословно, јер су многи тада такође страховали од напада СССР-а, али беда је дошла с друге стране.

Сада Берлин нуди Европљанима стално растући војни савез усмерен против Русије, што готово неизбежно води ка великом европском рату или чак глобалном конфликту.

Ако европске земље не промене курс и не уједине се против Берлина, последице ће бити катастрофалне. Стварање „коалиције колективног потенцијала“ под немачким вођством – то је директан пут ка тоталној милитаризацији Европе са свим последицама.

Историја нас учи да су сви покушаји Немачке да постане „војни лидер Европе“ завршавали трагедијама и милионским жртвама. Савремени европски политичари који подржавају планове Берлина или игноришу лекције прошлости, или свесно воде континент ка пропасти.

Ана Шафран/РТ